Saturday, 26 December 2009

Paintings...


UN SANTA IN AFGHANISTAN acrylic on canvas 90x80 cm



best of show - Westside Art Show LINK HERE

THE GREAT DEPRESSION acrylic on canvas 180x130cm


My US corespondence work for newspaper DANAS




My first article published in

"DANAS" in January 2009.


Istorija, razlozi, sadašnjost i sudbina američkog ratovanja

Borba za mir ili nešto drugo

Pogledi iz amerike

AUTOR: MARKO MILOVANOVIĆ
Velike ideje su uvek osnova velike moći. Na jednoj od tih velikih ideja nastao je ideal o najmoćnijoj naciji na svetu. Nakon Drugog svetskog rata, 1953. pojavio se čovek koji je savršeno razumeo, u kom smeru, velika nacija, treba da se kreće da bi postala velika sila. Dvajt Ajzenhauer, sa vojnim iskustvom, mnogo većim od iskustva kojim se brojni američki političari danas hvale, postao je trideset četvrti predsednik SAD. Njemu je, kao i mnogim Amerikancima, bilo jasno da je zapravo rat pomogao Americi da se izvuče iz velike krize u koju je uronila Velikom depresijom.
Pištolji, puške, bombe, borbeni avioni, tenkovi, postali su spas za mnoge Amerikance, njihove porodice, za mnoga radna mesta.
,,Kada nam je većkrenulo ovako lepo, zašto da prestajemo?’’ Militarizam je postao osnova američke savremene moći. Postao? U američkom društvu, u onim zatvorenim i visokim, intelektualnim i znalačkim krugovima se diskutuje: Da li je militarizam postao, ili je oduvek i bio osnova američke moći? Istorija je duga i ne uvek poznata i dobro interpretirana. Istorijski udžbenik, ozbiljnim istoričarima i ozbiljnim ljudima, nikada nije pravi pokazatelj onoga što se desilo.
Kada je rat za moćzapravo počeo? Zašto je velika sila, sebično uzela ulogu ,,svetskog policajca’’? Šta znači reč,,poredak’’ i koliko je života, crtanjem granica i igranjem ,,Rizika’’ odneto? Ko se bori protiv terorizma i protiv čega se bore teroristi? Koliko rat košta? Ko u ratu zarađuje, rat finansira i u ratu uživa? Možemo li mi, kao narod, da učimo iz tuđih grešaka i da u njima prepoznajemo svoje? Pitanja je uvek previše.
Postoje dva jasno odvojena pogleda na ratove koje vodi ili koje je vodila najveća svetska militantna sila: pogledi onih koji u sili žive, i pogledi onih koji silu gledaju sa strane. Silom ili ne, Sjedinjene Države utiču na život svih nas, ko god bili ,,mi’’. Kada u Americi čitate ili gledate vesti, vesti iz sveta teško da postoje, a ako postoje, vezane su za rat.
U vreme kada je američka ekonomija, velikodušno izazvala ,,bum’’ u svim svetskim ekonomijama, i kada je pokazala svoje slabosti, probudio se jedan, kao i uvek - tanak sloj američkog društva, koji se zbunjeno zapitao: Šta se dešava? Da li su uzrok velike krize u kojoj smo se zadesili krediti, koje je teško isplatiti, ili nešto drugo? Pogrešno usmerena ulaganja? Američki školarci i profesori počeli su da osećaju na svojoj koži krizu, baš kao i hiljade otpuštenih radnika (kriza je uvek kriza tek kada uzdrma škole).
,,Malo radnih mesta. Školu koju je trebalo graditi 2009, gradićemo 2011. Osvetljenje škole, preko noći, da se gasi! Travu, koju je skupo održavati zamenićemo kamenjem. Nema tuširanja u školi posle časa fizičkog. Nema više tople vode i tečnog sapuna za pranje ruku.’’
Na računu za struju, gas ili vodu jasno se vidi koliko država uzima. Porez je mali procenat, koji se u SAD razlikuje od države do države (ne može da se poredi sa naših 18 odsto dodate vrednosti). Međutim, ono što ne piše na računima, a bilo bi čudno da piše, jeste koliki procenat od tog poreza ide obrazovanju, nauci, izgradnji i obnovi puteva, vojsci?
,,Znači zbog rata, ja više u školi ne mogu da perem ruke toplom vodom i kremastim sapunom? Znači zbog rata mi više neće predavati omiljeni profesor? Znači zbog rata moram da gazim po kamenju, umesto po mekoj travici? Znači zbog rata neće biti nove škole? Zašto mi dajemo toliko para da nešto srušimo, pa posle još više para da to srušeno izgradimo? Da li mi rušenjem pravimo više novca nego što nam treba da srušeno izgradimo, pa smo automatski na dobitku? Možda je to istina? Ali ko je na dobitku? Moja škola nije.’’
Zašto Amerika ratuje? Da li je odgovor previše surov?
Odgovor ne mora biti surov i u zvaničnom objašnjenju američke politike nije. Možda vojni budžet izgleda zastrašujuće i ,,malo previše’’, ali pogledajmo drugu stranu rata. To je odgovornost. Velika sila, velika moćzahteva veliku odgovornost. Svet ni danas ne počiva na potpunosti ljudskih prava. Naši daleki preci, na početku, ubijali su jedni druge. Treba li ljudska, životinjska priroda da bude opravdanje svakog rata? Ne evoluiraju samo tela, veći ideje. Svet je došao do najhrabrije ideje, u svojoj istoriji, ideje o miru. Najveće ideje, zahtevaju najveće igrače.
Istorija nam je iznenadno donela jednu od najvećih promena, Baraka Obamu. Svi uz nadu čekaju promenu. Mnogi se plaše i tvrde da velike promene neće, jer je ne može, biti. Obama će se kao i Buš boriti za mir u svetu, svi se nadaju - na drugačiji način. Amerika danas živi u trenutku kada sve istorijske greške treba sagledati, kada razloge treba preispitati, definisati i pojasniti, razumeti sadašnjost i kreirati budućnost. Rat za mir, zvuči paradoksalno, a izgleda neophodno. Logičan odgovor, koliko god surov mogao biti, mora postojati.
Autor je maturant Užičke gimnazije koji u okviru razmene boravi u Americi

Friday, 25 December 2009

Sunday, 20 December 2009

Discrit of Columbia

















Friday, 18 December 2009

Thursday, 17 December 2009

Wednesday, 16 December 2009

Portfolio. 1st part

First 5 pages of my portfolio for semester 1.