Monday, 27 December 2010

CREATING PEACE, film, December 2010, Marko Milovanovic

This is a film filmed (almost entirely - some documentary footage was used) and edited by me, for my Independent study in Architecture module. 
Interest: Issue of Peace in Architecture
  

Thursday, 16 December 2010

2007 Drawing, Trsic, Marko Milovanovic

These is my drawing done in 2007 in Serbian village Trsic.



My article for VREME on Julian Assange's arrest in London, December 2010



HAPŠENJE DECENIJE >



Poljubac totalitarizma (LINK)

OSNIVAČ VIKILIKSA DŽULIJAN ASANŽ U ZATVORU. IMPERIJA UZVRAĆA UDARAC. DRŽAVNA CENZURA SE PRIVATIZUJE. POZIVA SE NA RAT PROTIV NEPRIJATELJA ASANŽA. A DEPEŠE CURE
Za "Vremeiz Londona
Zavejane ulice britanske prestonice nisu sprečile Džulijan Asanža da u utorak oko 9.30 pre podne dostojanstveno ušeta u policijsku stanicu u centralnom Londonu, ne bi li po dogovoru sa nadležnim organima "prodiskutovao" o švedskoj optužnici koja ga tereti za dvostruko silovanje. Sve do večeri pre hapšenja, Asanž je sa svojim advokatskim timom menjao lokacije i vreme predaje.
Hapšenje osnivača Vikiliksa, pored Osame bin Ladina, "najtraženijeg čoveka na planeti", podiglo je London na noge. Hapšenje koje je Asanžov advokat Mark Stivens označio kao snažan udarac slobodi govora, na londonske ulice izvelo je i mnogobrojne demonstrante koji zahtevaju oslobađanje Vikiliksa. Reditelj Ken Louč, jedna u mnoštvu poznatih ličnosti koje podržavaju Asanža, ponudio je 20 hiljada funti kaucije za njegovo oslobađanje. Sud je to odbio.
"Džulijane, mi te volimo", jedna je od poruka poslatih sa ulica Vestminstera okupiranog fanovima i demonstrantima. Politički komentatori širom sveta naglašavaju da ovaj događaj može značiti kraj mnogih ideala kojima savremeno društvo stremi, da su "demokratija i sloboda govora izvedene pred sud".
Odluka koju će sud doneti biće po mišljenju mnogih analitičara, odraz britanskog pravosuđa. Odluka o ekstradiciji Asanža u Švedsku predstavljaće i sliku trenutnih odnosa Vašingtona i Londona, imajući u vidu "specijalne veze" ove dve države. Pristalice Vikiliksa podsećaju i na "neprijatne komentare" američkih diplomata na račun trenutno vladajuće Konzervativne stranke, nedavno objavljene na Vikiliksu. Oni se nadaju da objavljeni materijal može biti razlog zbog kojeg će zvanični London odlučiti da ne podlegne pritiscima SAD. Pravni stručnjaci objašnjavaju da trenutno ne postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih bi Asanž mogao biti osuđen ili isporučen Švedskoj. Javnost ne deluje sasvim ubeđena da je razlog hapšenja optužba za silovanje, dok sam branilac osnivača Vikiliksa tvrdi da je postupak koji se vodi isključivo politički i da će biti "egzotično" ukoliko se pojave bilo kakvi dokazi za te optužbe.
Nakon pojavljivanja na sudu i poricanja svih optužbi Asanž je kroz gomilu pristalica vraćen natrag u pritvor, a njegovo sledeće pojavljivanje pred sudijom u Vestminsteru zakazano je za 14. decembar.
BBC u svom izveštaju kaže da su šanse za Asanžov uspeh pred britanskim sudom male pošto ga je Skotland jard zadržao na osnovu takozvane "brze poternice" u okviru evropskog sistema potrage koji je baziran na konceptu da sve zemlje imaju sudske sisteme sa sličnim standardima. Sa druge strane, Asanž uživa široku tihu podršku javnosti.
Nakon izjave Miloša Oparnice, šefa beogradske kancelarije Interpola, da će srpska policija uhapsiti Džulijana Asanža ukoliko se on pojavi na teritoriji Srbije, list "Blic" je na svom sajtu sproveo anketu u kojoj se 93,8 odsto anketiranih izjasnilo protiv toga da Asanž bude uhapšen u Srbiji, a samo 6,1 odsto podržava hapšenje.
KRSTAŠKI RAT: Taj australijski haker, ili kako ga već zovu "haktivista", objavio je krstaški rat protiv tajnovitosti države – objavljivao je mnogo toga, od videa u kome se vidi kako SAD trupe ubijaju civile u Iraku, do dokumenata o takozvanom klimagejt skandalu. Asanž je u intervjuu za magazin "Tajm" preko skajpa s nepoznate lokacije rekao da Vikiliks pokušava da svet učini više građanskim i da se bori protiv organizacija koje zloupotrebljavaju svoj položaj. "Tajm" u jednom članku primećuje da su procesi išli u suprotnom pravcu i da je američka vlada između 1996. i 2000. povećala broj tajnih dokumenata čak za 75 odsto.
Na slučaju Asanž videlo se, međutim, kako "strela leti", to jest kako imperija uzvraća udarac. SAD 29. novembra proglašavaju da je curenje tajnih depeša "napad na međunarodnu zajednicu" i najavljuju kriminalnu istragu zbog špijunaže. Bela kuća je u sredu 1. decembra objavila dokument u kome objašnjava da će preduzeti korake kako bi u budućnosti informacije bile bolje zaštićene od krađe. U dokumentu se između ostalog govori kako je i napad 11. septembra 2001. na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, takozvane "bliznakinje", posledica "rupa" u razmeni vladinih informacija, pa je povećan broj korisnika poverljivih informacija.
KONTRANAPAD: Bivša kandidatkinja za američko potpredsedničko mesto Sara Pejlin opisala je Asanža kao "antiameričkog operativca sa krvlju na rukama" i tražila da mu se sudi sa istom hitrošću kao liderima Al kaide i talibana.
U ponedeljak 6. decembra britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg kritikovao je Asanža zbog objavljivanja detalja o neuralgičnim mestima, od kojih su neka u Velikoj Britaniji, rekavši da ona mogu da postanu meta terorista. Asanž je kao australijski građanin zajedno s pristalicama pisao otvoreno australijskoj premijerki Džuliji Džilard, tražeći zaštitu. Ona je na to odgovorila da je nemoguće da se Asanž vrati u Australiju i čak je zapretila da će poništiti njegov pasoš. Jedan Australijanac je izjavio za BBC da je to poljubac "totalitarizma".
Sajt Vikiliksa je oboren više puta, neki misle, specijalnim operacijama, a neki akcijama hakera desničara. Sajt Vikiliks, na adresi wikileaks.org, bio je primoran da promeni svoju veb-adresu. Razlog za to je odluka kompanije koja dodeljuje domene da mu uskrati usluge. Kako su objasnili u EveryDNS.net, Vikiliks je pod velikim hakerskim napadima i oni su ugrožavali i preostalih 500.000 sajtova koje ova firma opslužuje.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je rekao da je to primer "privatizacije državne cenzure" u SAD i da je to ozbiljan problem.
Piratski aktivisti kreirali su na stotine takozvanih sajtova ogledala (mirror) koji sadrže tačne kopije sadržaja sajta wikileaks.org. Oni su još ranije zakupili na desetine domena, kao što je sunshinepress.orgwikileaks.comwikileaks.netwikileaks.biz,wikileaks.dewikileaks.ruwikileaks.pl i mada za sada većinu ne koriste, preko njih će moći da distribuiraju dokumente koje su prikupili. Do petka 3. decembra bilo je najmanje 208 "vikiliksova".
Vikiliks je saopštio da je našao utočište u različitoj internet infrastrukturi širom Evrope, posebno u Švajcarskoj, gde je registrovan sajt wikileaks.ch na domen švajcarske Piratske partije, političke organizacije koja ima ciljeve slične Asanžovim. Uz to švajcarsko-islandska kompanija Datacell najavila je da će posredovati u transferu uplata umesto PejPala (PayPal), koji je odlučio da više ne pruža usluge Vikiliksu i da "blokira donacije". To znači da se donacije ovoj organizaciji, zahvaljujući kojima i funkcioniše, više ne mogu uplatiti na jednostavan način preko interneta.
U međuvremenu, američki ambasador u Švajcarskoj, Donald S. Bijer mlađi, reagovao je na informacije da će Asanž i Vikiliks možda tražiti utočište u toj zemlji i opomenuo je da njene vlasti moraju veoma pažljivo da razmotre da li će pružiti zaštitu nekome ko krši zakon. Portparol finansijskog odeljenja švajcarske pošte Mark Andrej je posle toga izjavio da će preispitati odnos sa Asanžom.
Akcija se nastavlja. U utorak 7. decembra i kompanija Visa je takođe suspendovala sve transakcije u kojima učestvuje Vikiliks.
Amazon, kod koga je hostovan sajt u sredu 1. decembra raskinuo je ugovor sa Vikiliksom, objašnjavajući da razlog nisu ni hakeri ni pritisci, već to što je Vikiliks prekršio uslove korišćenja usluga jer "nije posedovao ili na neki drugi način kontrolisao sva prava na sadržinu" diplomatskih dokumenata koje je objavio, odnosno da ne kontroliše autorstvo nad materijalom.
Kako piše "Gardijan", Amazon je ustuknuo zbog političkog pritiska. To ne čudi, s obzirom na reakcije koje stižu od američkih vlasti. Na primer, Džo Liberman, predsednik Komiteta za bezbednost američkog Senata, pozvao je sve organizacije koje sarađuju sa Vikiliksom da "momentalno prekinu" odnose sa njima.
SPINOVANJE: U intervjuu "Njujork tajmsu" sa urednikom ovog lista Rikom Stingelom preko skajpa Asanž je rekao da se njemu čini da je američka javnost bila na njegovoj strani, te da će zbog toga i Stejt department morati mnogo da se pomuči pokušavajući da spinuje priču. "Jedno je govoriti o nužnosti da se zaštiti ta slika nevinog mladog vojnika", dodao je Asanž, "a druga je stvar govoriti da se radi o nefer ponašanju prema diplomatama pošto su njihove privilegovane pozicije srušene kada su njihove laži otkrivene." On je dodao da mu se čini da nema ukorenjene i široke podrške za to što diplomate kradu DNK uzorke.
Što se tiče reakcije na izjavu američke državne sekretarke Hilari Klinton da je Asanž ugrozio tuđe živote, odgovorio je da je to o ugrožavanju života očekivano i besmislica koja se koristi svaki put kada je velika vojna ili obaveštajna organizacija otkrivena javnosti.
Dok Asanž u londonskom zatvoru čeka na sledeći čin sage o njemu, predstavnica Vikilksa Kristin Hrefinson je izjavila da je Vikiliks u operativnom stanju i pored zatvaranja pojedinih domena i da neće prestati da objavljuje tajne fajlove. Vikiliks navodno vodi grupa "haktivista" u Londonu i na drugim tajnim lokacijama.





Friday, 3 December 2010

My Column published in POLIIKA last week, December 2010

Ко шиша студенте (LINK)

Да ли сте икада видели колону од десет хиљада пензионера како демонстрирају

Делује као да оно што данима гледам овде у Енглеској, ефектом лептира, полако стиже до Србије. Американци су плашећи се ефекта лептира Вијетнам засипали бомбама, али свет се од тада прилично променио. Преносиоци идеја постали су медији. То свакој држави, наравно, одговара, све док медије држи под својом шаком. „Само да је на вестима све добро”, рећи ће просечан српски пензионер.
Међутим, у Србији не живе само пензионери и то не би било лоше схватити. Они од којих будућност једне државе зависи управо су студенти. У Британији, будућност није светла. Лондон је већ два пута у протеклих месец дана био окупиран и неуобичајено задимљен. Горела је и централа владајуће Конзервативне странке. Питање је, ко је ватру запалио? Да ли је то владајућа странка или студенти којима се смеши подизање школарина са три хиљаде на девет хиљада фунти? Да ли бисте хулиганима назвали студенте Кембриџа који су махали заставама са врха освојене Милбанк куле, седишта конзервативаца?
У Пизи ситуација још интересантнија. Криви торањ још мало се накривио јер су га окупирали студенти незадовољни мерама владе. Европом се полако шири незадовољство, насупрот настојању медија да овакве приче не помињу и да се њима не баве, кад вам је лоше, лоше вам је и ту нема приче.
Питам, у чему је проблем наше државе? Јасно ми је да је број гласова на изборима странкама једино важан. Јасно ми је да се сва потписивања уговора, сви закони и сваки други корак, пажљиво планирају према датуму избора. Покушавам тако да схватим рачуницу по којој се пензије дижу, а издвајања за буџет студентима смањују.
Без досадних табела, ситуација је јасна. У Србији су много важнији пензионери него студенти, напросто, јер их има више. Такође, живот пензионера у Србији је такав да када дођу избори одлазак до гласачког места њима је као да си их послао на бесплатну екскурзију у Врњачку Бању. Тамо се сретну са пријатељима из детињства, онима који су још живи, попричају о онима који више нису и очекивањима о повишици „буџетских пензија”.
Док пензионери проводе време вагајући за кога ће гласати, држава са друге стране као да нешто заборавља. Студенти су млади и пуни снаге. Студенти, за разлику од пензионера могу да сруше владу, чак и физички. Да ли сте икада видели колону од десет хиљада пензионера како демонстрирају. Па наравно да нисте. Пре свега јер физички не могу, а кад мало боље размислим, можда би и могли, али су сви поспали од силних седатива које су им корумпирани доктори у договору са фармацеутским кућама прописали.
Размишљам, као препоруку влади, шта би био најбољи начин да се и студенти примире? Нешто лукаво, да не примете, а да ефекат буде добар. Можда да се смањи обим градива, па да не пију толико кафе и „ред була” да би остали будни. Стратегија олењивања студената не би била лоша.
Стратегијама се баве они који размишљају на дуге стазе, јасно је да је овог пута проблем закуцао на врата. Шта ако студенти Београдског универзитета заиста колективно ступе у штрајк глађу? Можда не би било лоше да их држава пусти да истрају у томе, не би био ни први ни последњи пут да ми другови приђу и кажу да су гледали Београд на Би-Би-Си њузу.
Има и других начина да се појавите на светским медијима, барем је нама то јасно. Шта ако студенти одлуче да буду агресивни? Шта ако навале на зграду владе или Министарство просвете или Ректорат? Хоће ли то бити вандализам или револуција? Агресија никако није решење, иако је често оправдавају мотивом.
Зашто се министри науке и просвете не боре за бољи живот студената? Зашто се најављује да ће држава велики део новца намењеног науци уложити на повратак изгубљених мозгова, када су они већ изгубљени? Зашто држава не учини нешто да не отера оне који су у њој остали? Зашто апсолутно сви моји другови и другарице сањају да студирају у иностранству?
То је проблем, господо политичари!

*Студент архитектуре и дописник недељника „Време” из Лондона

Марко Миловановић

објављено: 30.11.2010.

Thursday, 25 November 2010

My article for VREME on recent student protests in London, November 2010

Copyright © 1998-2010 Vreme, Beograd
photo REUTERS


<< VREME | BR 1037 | 18. NOVEMBAR 2010.



VELIKA BRITANIJA – STUDENTI PROTIV DRŽAVE >

Bitka kod Milbanka (link)

KAO ODGOVOR NA ZNATNO KRESANJE BUDŽETSKIH SREDSTAVA ZA UNIVERZITETE, PEDESETAK HILJADA STUDENATA SA SVIH KRAJEVA VELIKE BRITANIJE UPUTILO SE PROŠLE NEDELJE U CENTAR LONDONA. PLANIRANE KAO MIRAN PROTEST, NASILNE DEMONSTRACIJE POTPUNO SU IZNENADILE VLAST. SLIKE NEUOBIČAJENE ZA UJEDINJENO KRALJEVSTVO UZDRMALE SU MINISTARSKE FOTELJE. A REVOLTIRANI STUDENTI PORUČUJU DA JE TO TEK POČETAK

Za "Vreme" iz Londona
Pre oko pola godine Nik Kleg, tada kandidat za mesto premijera Britanije, čvrsto je obećao da će, ako dođe na vlast, visina školarina na fakultetima ostati ista i da studenti neće trpeti posledice popunjavanja budžetskog deficita. Nakon tako otvorenih predizbornih obećanja veliki udeo u njegovom izbornom uspehu upravo su činili glasovi akademaca širom Kraljevstva. Docnije stupanje liberalnog Klega u istorijsku koaliciju sa konzervativcima, Britance je ostavilo u neverici da li će spajanje nespojivog izaći na dobro.
Šest meseci kasnije pogažena obećanja i nove mere štednje predstavljene krajem oktobra naterali su na hiljade građana da na ulicama pokažu neslaganje sa politikom vladajuće koalicije. Sindrom "ulice" koji se u godinama krize užurbano širi po zapadnom svetu, došao je i do Ujedinjenog Kraljevstva. Popunjavanje "rupe" od 83 milijarde funti u naredne četiri godine znatno će uticati na strukturu javnog sektora, a situacija i atmosfera u društvu već se osetno menjaju. Kako procenjuju ekonomski stručnjaci, novom stilu života moraće da se prilagođavaju pre svega srednja klasa i siromašni. Međutim, iako su talas demonstracija započeli sindikati, do sada najglasnije neslaganje sa planovima vlade iskazali su studenti.
Najava da će zbog znatnog smanjenja budžetskih sredstava za visokoškolske obrazovne ustanove od 2012. godine univerziteti moći sami da određuju visinu školarina, glavni je razlog zbog koga protestuju studenti širom Velike Britanije. Takva odluka vlade otvara mogućnost da se školarine naplaćuju i trostruko više nego do sada, pa se procenjuje da će umesto uobičajenih 3000 funti za rođene Britance, cena školovanja dostizati i do 9000 funti godišnje. Studente je dodatno razbesnelo što će se na osnovu novog plana vlade određena zanimanja više vrednovati od drugih. Tako će ograničena sredstva u vidu subvencija biti izdvojena za "praktične" oblasti od kojih će društvo imati "više" koristi, pa će se podsticati budući inženjeri ili lekari, na uštrb studenata umetnosti ili društvenih nauka.
AKCIJA: Kao odgovor na mere vlade prošle nedelje su se studenti sa svih krajeva Velike Britanije uputili u centar Londona da iskažu nezadovoljstvo. Saobraćaj je bio potpuno blokiran. Planirane kao miran protest, nasilne demonstracije potpuno su iznenadile vlast i organe reda. Neuobičajene slike za Ujedinjeno Kraljevstvo uzdrmale su ministarske fotelje.
Još od 1990. godine, kada je pod pritiskom naroda "oborena" Čelična lejdi Margaret Tačer, centar Londona nije video ovoliko lomljave i besa. Zemlja u kojoj se ugled organa reda poslednjih decenija intenzivno gradio u cilju prevencije kriminala i nasilja odjednom se našla usred nama dobro poznatog scenarija. Huligani ili ne, učesnici marša krenuli su na Milbank kulu, zgradu u kojoj se nalazi sedište vladajućih konzervativaca, razbijajući prozore i probijajući se u prostorije stranke. Slabe policijske snage nisu mogle da kontrolišu nadolazeću masu od oko 50.000 studenata (očekivalo se 20.000).
Kratkotrajna opsada sedišta torijevaca u ostrvskim medijima različito je tumačena. Londonski "Dejli mejl" čuva leđa vladajućoj koaliciji pišući o vandalima koji su razbijali i studentima koji su to zgroženi gledali sa strane. "Gardijan", sa druge strane, objavljuje komentare pune razumevanja za težak položaj u koji vlada stavlja univerzitete širom zemlje. Studentska udruženja su pak saglasna da je trebalo mirno protestovati.
Demoliranje centrale sopstvene stranke premijer Dejvid Kamerun pratio je iz Južne Koreje, gde je prisustvovao samitu G20. Odmah po povratku u Britaniju poručio je da je neprihvatljivo da rezultat studentskih protesta bude 50 uhapšenih i 40 povređenih lica. Načelnik londonske policije okarakterisao je prošlonedeljni događaj kao "sramotan" i priznao da organi reda nisu bili dobro raspoređeni. Iako mnogi ostrvski mediji alarmantno poručuju da je "bitku kod Milbanka" izgubila država, čelnici vlade naglašavaju da su odlučni u sprovođenju najavljenih mera. Dodatno isprovocirani tvrdim stavovima ministara, studenti poručuju da su prošlonedeljni nemiri "samo početak".
Džo Gidings (20) i Ben Lou (22), studenti arhitekture iz Oksforda, na dan protesta stajali su ispred sedišta Konzervativne stranke sa transparentima u rukama, posmatrajući kako se staklo na ulazu u Milbank kulu obrušava pod navalom demonstranata.
"Demonstrirali smo protiv mera vlade kojima se ukidaju sredstva namenjena za univerzitete, ali i za ostale obrazovne institucije", kaže Ben i dodaje da se pod izgovorom o suzbijanju državnog deficita nacionalna ekonomija otvara ka bogatima, koji postaju još bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji. Džo se nadovezuje govoreći da su još jedan razlog protesta i prioriteti koji su u potpunoj suprotnosti sa konceptom britanskog društva i da je ova vlada za svega šest meseci vladavine načinila toliko loših poteza za sudbinu Kraljevstva "da joj je već vreme da padne". Kako neki tvrde, ideja kapitalizma "uzmi manje, daj manje" i ideja socijalizma "uzmi više, daj više" u Britaniji su se pretvorile u radikalnu kombinaciju "uzmi više, daj manje".
VELIKO DRUŠTVO: U poslednje vreme ostrvskoj javnosti se servira objašnjenje da je kriza nastala zbog prevelikih troškova u javnom sektoru. Diskretno se izbegava pominjanje sprege države sa finansijskim gigantima, čije je loše i rizično poslovanje bilo uzrok svetske finansijske krize. Medijska kampanja vlasti koja je u toku ima više nivoa. Za široke mase stalno se ponavlja da je štednja neophodna kako ne bi došlo do bankrota. Za obrazovanije društvene slojeve tu je ideja o "velikom društvu", koju zagovara Dejvid Kamerun. To bi bio svet u kome bi svi bili volonteri i gde bi se u nevolji svi našli jedni drugima pri ruci, oživljavavajući tako stare, zaboravljene vrednosti. Londonski list "Gardijan" je upravo Kamerunov govor o "velikom društvu" označio kao previše apstraktan za uštogljene konzervativce. Premijer zapravo pokušava da idejom o velikom društvu odgovornost prebaci sa države na pojedinca. "Neće moći", poručuju generacije naviknute na lagodan život bez mnogo odricanja.
"Mi ne možemo da znamo šta vlasti stvarno planiraju, ali je neverovatno saznanje da te planove možemo da promenimo. Razbijanje prostorija torijevaca nosilo je jaku energiju, ljudi su osećali da zaista mogu da izdejstvuju promenu", kaže Džo Gidings dan nakon protesta, još uvek prilično uzbuđen zbog događaja kojem je prisustvovao. "Na protest sam otišao i zbog velikog razočaranja u liberalne demokrate i Nika Klega za koga sam glasao na prošlim izborima i zbog njegovog obećanja da se, ako dođu na vlast, ni po koju cenu neće menjati visina školarina na fakultetima. Došli su na vlast i ne rade ništa da bi to sprečili, čini se da pristaju na sve što im torijevci predlože."
Ben objašnjava da je, zapravo, sa grupom kolega hteo da provali u sedište liberalnih demokrata Nika Klega. "Ali tamo je bilo previše policije, a nas jako malo, pa smo odlučili da krenemo na Milbank, gde je kolona već bila pristigla." On kaže da je mali broj demonstranata stigao do krajnjeg cilja, galerije Tejt Britan, odakle je planirano da se mirnim putem izrazi nezadovoljstvo.
Poruka, kakva god bila, je preneta. Ben tvrdi da među demonstrantima koji su razbijali prozore na sedištu Konzervativne partije nije bilo huligana, da su svi oni studenti, besni zbog toga što uskoro neće moći da plate sopstveno školovanje.
Nedelju dana kasnije i dalje se na fakultetima u Londonu uzbuđeno priča kako su studenti sa Kembridža sa vrha Milbank kule mahali zastavama prkoseći državi. "Šta je nekoliko polupanih prozora u poređenju sa onim što se uskraćuje generacijama koje dolaze", često se može čuti. Protesti se nastavljaju, iz dana u dan najavljuju se novi, pozivaju se studenti, sindikati, građani. Da li će se nešto promeniti? Milioni ljudi u Britaniji i širom sveta izašli su na ulice da se pobune protiv rata u Iraku, a rezultata nije bilo. Mladi Britanci poput Džoa i Bena ipak dobro poznaju svoju istoriju, pa veruju da ako je bilo moguće neredima naterati Čeličnu lejdi da se povuče nakon više od 10 godina vladavine, sa Kamerunom neće biti problema.

Friday, 29 October 2010

UK Correspondence for VREME on the budget cuts, 28th October 2010

This is my article in this week's VREME, following the main article about the strikes around Europe
LINK HERE!

Velika Britanija: Računica od koje boli glava


Za "Vremeiz Londona
Nedavno je svet obišla vest da jedna od najbogatijih žena na planeti traži od svoje države da joj pomogne u namirivanju troškova za grejanje. Ekonomska kriza – nema šta, ali ako je pomenuta žena britanska kraljica i ako je novac koji je tražila zapravo iz fonda za pomoć bolnicama, siromašnima i socijalno ugroženima, situacija se znatno komplikuje.
I pre nego što je ministar finansija Velike Britanije Džordž Ozborn prošle nedelje predstavio nove mere štednje, u Kraljevstvu se još od usvajanja budžeta u junu ove godine vodi intenzivna debata na temu rešavanja problema istorijskog deficita. Istorijski deficit zahteva istorijsku štednju, pa je ovo najrigorozniji plan smanjenja troškova javnog sektora u proteklih 50 godina. Iako psiholozi i sociolozi smatraju da ovako drastične mere mogu znatno uticati na opšte stanje društva, porast kriminala i socijalnih problema, vlada je odlučna u sprovođenju svojih planova. Plan Ozborna je da u naredne četiri godine iz javnog sektora "isisa" 83 milijarde funti, što će dovesti do otpuštanja oko pola miliona zaposlenih u državnim ustanovama, a sve to praćeno podizanjem poreza na dodatu vrednost sa 17,5 na 20 odsto u januaru sledeće godine.
Pojedini britanski mediji podsećaju da je ovako radikalna politika Ministarstva finansija formirana i pod pritiskom Evropske unije, koja ne želi dodatne pretnje po svoju ekonomiju niti ponavljanje grčkog scenarija. Javnost se, sa druge strane, češće "hrani" pričom da je ovo korak na putu vraćanja Britanije na kormilo svetske moći i da će Kraljevstvo iz krize izaći snažnije i bogatije.
Čelnici vlade, uključujući premijera Dejvida Kameruna i njegovog zamenika Nika Klega, neprekidno ubeđuju javnost da su najavljene mere fer i jedino rešenje za izlazak iz krize. Mediji su podeljeni u oceni ko će najviše izgubiti merama koje preduzima vlada. Londonski "Indipendent" navodi da će najsiromašniji izgubiti najviše, dok "Dejli Telegraf" smatra da će srednja klasa najteže podneti najavljene mere štednje. Pored analitičara, opozicije, psihologa i sociologa zabrinutost iskazuju i sindikati. Prošle nedelje oko 3000 ljudi demonstriralo je na ulazu u Dauning strit gde su zvanične rezidencije premijera (broj 10) i ministra finansija (broj 11), poručujući da Centralnu banku Engleske treba srušiti i da nove poreze niko neće da plaća. Britanci su zabrinuti i zbunjeni.
Štedeće se na svemu. Program će se ispunjavati postepeno u naredne četiri godine. Budžet za lokalne uprave biće smanjen za 28 odsto (sedam odsto godišnje), dok će se ulaganje u organe reda smanjiti za 18 odsto. Fond za borbu protiv klimatskih promena smanjiće se za 20 odsto, a ulaganje u kulturu za 40 odsto. Budžet za prosvetu neznatno je povećan, dok je za penzionisanje pomerena starosna granica sa 65 na 66 godina. Vest o mogućnosti ukidanja pomoći univerzitetima i dozvoljavanju svakoj visokoškolskoj ustanovi da sama odlučuje o visini školarina koje će naplaćivati skamenila je Britance, poznate po dugoj tradiciji univerzitetskog obrazovanja.
Lista se nastavlja u nedogled, a situacija u društvu će se još više uzburkati kada ministri pojedinačno počnu da objavljuju detaljnije planova uštede. U susret sledećoj lavini loših vesti radnička udruženja najavljuju proteste i marševe u svim većim gradovima Velike Britanije. Čini se da će kraljica ove zime morati da loži.
marko milovanović

Saturday, 23 October 2010

Lloyd's Building, Interior - Offices, September 2010

Interest: Offices and Architecture





PSYCHOGEOGRAPHICAL MAPPING, Stadium Project, October 2010

This video is supposed to show the emotional journey to the building and through the building, which is a part of design process of a Science Stadium in Blackbird Leys, Oxford.

Sunday, 10 October 2010

Saturday, 9 October 2010

Thursday, 30 September 2010

My article on Pope's visit to the UK in VREME, September 2010


This is my article, published in VREME in 4 pages last week, on Pope's visit to the UK.
There was only one my photograph published, but soon I will upload a little photo essay from that day. You can see some of it in the video below. (the first photo is REUTERS)

Copyright © 1998-2010 Vreme, Beograd


Papu nisu uhapsili

DOK SU NA ULAZU U HAJD PARK PRE MOLITVE SA PAPOM OZARENIM MASAMA PRODAVALI ZASTAVICE I ŠALOVE SA SIMBOLIMA SVETE STOLICE ZA PET I OSAM FUNTI, NEKOLIKO KILOMETARA DALJE BESPLATNO SU SE DELILI PREZERVATIVI I UZVIKIVALE PAROLE PROTIV PAPINE POLITIKE I NJEGOVE POSETE OSTRVU
Za "Vremeiz Londona
"Papa Benedikt XVI u ovim trenucima odlazi na počinak", izgovara na kraju prvog dana papine prošlonedeljne posete Ujedinjenom Kraljevstvu spiker specijalnog kanala BBC-ja posvećenog dolasku poglavara Rimokatoličke crkve. Papu novinari prate u stopu izveštavajući iz minuta u minut o svakom njegovom pokretu, svakom osmehu, svakoj reči; snimatelji i fotoreporteri beleže svaki njegov treptaj, svakog oduševljenog posmatrača, svaki dašak vetra koji mu se poigra sa odorom. Britanski mediji još od parlamentarnih izbora u maju ove godine nisu imali ovoliko posla, a britanska javnost se odavno nije toliko uzburkala povodom zvanične posete jednog "državnika".
Papa nije na prvom mestu došao da pozdravi svoje vernike. Nije došao na poziv crkve, već na poziv britanske vlade i kraljice Elizabete II, kao državnik, po ocenama mnogih čak i kao političar. Na radost jednih, a na bes drugih, papin dolazak je označen kao "zvanična državna poseta". O četvorodnevnoj turneji rimokatoličkog poglavara bruji čitavo Kraljevstvo, o tome se priča u školama, na ulicama, u javnom prevozu, u prodavnicama: "Sleteo je u Škotsku; sada priča sa kraljicom; razgovara sa premijerom; doleteo je u London; stigao je u Hajd park; odleteo je za Birmingem..." Pored poznatih vekovnih neslaganja između Londona i Vatikana, razlog fascinacije sličan je onom kada je Britanija nedavno dobila prvu koalicionu vladu od Drugog svetskog rata – to je događaj koji se retko viđa u Ujedinjenom Kraljevstvu. Generacije su odrastale posmatrajući rimskog papu kao prilično udaljenu versku i političku figuru, jer je prošlonedeljna poseta prva nakon dvadeset osam godina, kada je 1982. godine u nezvaničnoj poseti kod kraljice bio papa Jovan Pavle II.
Istorijski gledano, poglavar Rimokatoličke crkve nije baš dobrodošao na anglikansko tle. Pre više od pet stotina godina temperamentni kralj Henri VIII sukobio se sa pravilima katoličanstva, pod uticajem jakih reformatorskih struja odbio jurisdikciju Vatikana nad Engleskom i proglasio sebe za poglavara Anglikanske crkve. Benedikt XVI je tako obogatio istoriju postavši prvi papa u proteklih pola milenijuma koji je boravio u državnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu.
ZASTAVICE I KONDOMI: Ushićenje, negodovanje, sreća i bes mešali su se na ulicama Londona trećeg dana "istorijske posete". Na dan kada je zakazana velika molitva na otvorenom u Hajd parku, centar Londona bio je potpuno blokiran. Zatvorene su najprometnije linije metroa i ulice. Policija je bila na svakom koraku. Na ulazu u Hajd park skupljali su se katolički vernici, koji su došli sa svih strana Velike Britanije i Evrope na jedinstveno hodočašće u centru prestonice. Osim zastavama Britanije i Vatikana, vernici su mahali i zastavama mnogih afričkih i južnoameričkih država, a među evropskim su se našle i zastave Hrvatske, Albanije i Kosova.
"Planirali smo da posetimo London početkom oktobra, ali smo promenili planove kada smo čuli da dolazi papa, svi smo jako želeli da ga vidimo", rekla je grupa španskih turista iz Valensije.
Međutim, dok su se na ulazu u Hajd park ozarenim masama prodavale zastavice i šalovi sa simbolima Svete stolice za pet i osam funti, nekoliko kilometara dalje besplatno su se delili prezervativi i uzvikivale parole protiv papine politike i njegove posete ostrvu. Više od 12.000 demonstranata okupilo se u centru Londona, kritikujući niz stavova zvaničnog Vatikana, od korišćenja kontraceptivnih sredstava, preko zabrane brakova osobama istog pola, do prikrivanja pedofilije u redovima katoličkog sveštenstva širom sveta.
"Kako poštovati čoveka koji poziva na zabranu korišćenja kontracepcije, posebno u Africi i siromašnim zemljama u kojima milioni ljudi umiru od HIV virusa", rekao je Enzo Darens iz Londona i naglasio da je došao na protest pre svega zbog dobre atmosfere i pametnih mladih ljudi koji kritički razmišljaju.
Samanta Henson došla je iz Brajtona da papi poruči da se "vrati u četrnaesti vek, gde mu je i mesto". Ona kaže da je poglavar Rimokatoličke crkve "potpuno sišao s uma, kao i britanska kraljica koja ga je primila".
"Neka papa dođe, ali neću da porezi koje ja plaćam budu potrošeni na njegovo ugošćavanje", dodaje Samanta, koja kao i većina demonstranata negoduje zbog najave da će poseta rimokatoličkog poglavara poreske obveznike u godini rekordnog deficita i najveće štednje koštati skoro 12 miliona funti.
HENRI VIII JE BOG: Pored nezadovoljstva politikom Vatikana i besa zbog trošenja državnog novca na posetu verskog poglavara, mnogim Britancima je papa zasmetao i u pogledu vere koju predstavlja. Tako su se među demonstrantima, nimalo u skladu sa konfesionalnom tolerancijom, našli pripadnici anglikanske i pojedinih protestantskih crkava. Oni su parolama poručili: "sveštenici mogu da se žene"; "katoličanstvo da prestane diskriminaciju žena"; "žene mogu da budu sveštenici"; "katolički sveštenici da ne leče svoje seksualne frustracije na deci". Bilo je tu i onih sa manje argumenata i više strasti koji su jednostavno poručivali: "Kralj Henri VIII je bog."
Za katoličke vernike, kojih je oko devet odsto među Britancima, bio je to međutim jedinstven doživljaj. Tako i za Elizabetu Džouns iz Južnog Vimblodna koja kaže da je zvanična državna poseta pape nešto što britanski katolici već decenijama iščekuju i što će generacije pamtiti.
"Ovo je slobodna država, svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, oni koji su protiv dolaska pape trebalo bi da poštuju naše mišljenje, jer živimo u demokratskom društvu", dodala je ona.
ZAŠTO JE PAPA ZELEN: Ispred Bakingemske palate i duž nekoliko ulica kojim je najavljeno da će se Benedikt XVI provozati u svom papamobilu, okupile su se hiljade vernika i veliki broj znatiželjnika. Vest koja je odjeknula po dolasku pape u Britaniju, da je u Londonu uhapšeno šestoro ljudi pod optužbom da su planirali teroristički napad i atentat, rezultirala je neverovatnim merama bezbednosti. Na svakih pet metara papine putanje, sa obe strane ulice, stajao je po jedan pripadnik londonske policije. Sa krova kraljevske rezidencije situaciju su nadgledale specijalne jedinice. Deca su se takmičila ko će pre da prebroji helikoptere koji kruže nebom. Do zadnjeg trenutka se spekulisalo o tome kojom će putanjom papa doći do Hajd parka na molitvu.
Posle nekoliko sati iščekivanja, u daljini se začula buka. Masa je lagano počela da se izdiže na prste, a umesto maslinovih grančica namesnik svetog Petra pozdravljan je zastavicama od pet funti; umesto magarca, u daljini se ukazala kolona blindiranih automobila, a usred kolone prepoznatljivi papamobil, sa starcem u belom, koji kao marioneta pokreće ruke blagosiljajući masu koja ga iščekuje.
"Zašto je papa zelene boje?", upitalo je jedno dete u masi vernika svog oca. "Nije papa zelene boje, dušo. Papa je bele boje, a staklo je zeleno", odgovorio je otac. "A zašto je staklo zelene boje?", nastavilo je dete. "Zato što je debelo i otporno na metke, da neko ne bi upucao papu", otac će na to. "A zašto neko hoće da upuca papu?", upitalo je dete.
Pitanje koje je dete postavilo "zašto neko hoće da upuca papu" najbolje govori o političkoj ulozi poglavara Rimokatoličke crkve i koliko je delikatna njegova poseta Britaniji. Politički komentatori ostrvskih medija, kao i predstavnici mnogih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ocenjuju izjave koje je papa davao tokom svoje posete kao visoko političke. Benedikt XVI je takve poruke počeo da šalje od trenutka kada je stigao u Škotsku, kada je u govoru nakon kraljičine dobrodošlice kritikujući nevernike napravio paralelu između ateista i nacista. U Britaniji je na nož dočekana i izjava kardinala Kaspera koji je trebalo da bude deo papine pratnje. On je dan pre zvanične posete izjavio za nemački magazin "Fokus" da je sletanje na londonski aerodrom Hitrou kao sletanje u neku zemlju trećeg sveta. Papa je tako, po samom dolasku, imao zadatak da umiri šokiranu javnost, pa je u istom govoru celom britanskom narodu ponudio "produženu ruku prijateljstva". Kardinal Kasper je ostao kod kuće.
POLITIČKE PORUKE: Dan kasnije, papa se u Vestminster holu pojavio pred državnim vrhom upozoravajući da je hrišćanstvo izloženo velikom riziku i marginalizaciji u društvu. U prvim redovima su sedeli najviši zvaničnici i predstavnici opozicije, bivši premijeri Britanije, Gordon Braun, Toni Bler (koji je po odlasku sa mesta premijera postao katolik) i Margaret Tačer (kojoj je ovo prvo pojavljivanje u medijima ove godine). Benedikt XVI je između redova skrenuo pažnju najmoćnijim ljudima Kraljevstva da Britanija ne sme da zaboravi svoje hrišćanske temelje.
Mada je još u avionu, pred dolazak, počeo da govori o kontroverznom zlostavljanju dece, tek trećeg dana posete na misi u Vestminsterskoj katedrali papa je poslao do sada najsnažniju poruku povodom pedofilije među sveštenstvom. On je izrazio "duboko žaljenje" i "sramotu i poniženje koje su svi osetili" zbog zlostavljanja dece unutar Katoličke crkve. Ovaj potez među političarima je pozdravljen, ali komentatori i aktivisti za ljudska prava slažu se u oceni da papa nije učinio ništa da to promeni, niti je pomenuo prikrivanje zlostavljanja čime se Katolička crkva decenijama bavila, što je zapravo glavni problem.
Kako BBC navodi, duhovni vrhunac istorijske posete bila je misa u Birmingemu na kojoj je papa blaženim proglasio kardinala Džona Henrija Njumena, engleskog teologa iz 19. veka, poznatog po tome što je zagovarao katoličke vrednosti i kao anglikanac prešao u katoličanstvo. Nakon što je 2001. godine nepokretni Džek Saliven prohodao i izlečio se od bolova u kičmi i nozi nakon molitve upućene kardinalu Njumenu, medicinski eksperti iz Vatikana utvrđuju izglede po kojima bi kardinal uskoro mogao postati i svetac.
"Papu u Britaniji nisu uhapsili", jedan je od zaključaka prošlonedeljne posete, a povodom najava da je grupa aktivista protiv poglavara Rimokatoličke crkve podnela optužnice za zločine protiv čovečnosti. Premijer Kamerun je u oproštajnom govoru poručio da je ova poseta Britaniju ostavila zamišljenu, a papa se zahvalio na divna četiri dana potvrdivši da je veza između katolika i anglikanaca sada ojačana i produbljena. Katolička zajednica na Ostrvu zadovoljna je što je vlada pokazala da može da ugosti njihovog verskog lidera na državnom nivou, i tako mu iskaže poštovanje. Ovo je, bez sumnje, veliki korak čak i za razvijeno demokratsko društvo kakvo je britansko. Javnost je, čini se, odahnula i već pokušava da sabere utiske i očita tragove koje su ostavile papine crvene cipele, ručni rad iz Rima.



Monday, 27 September 2010

LAKE Seliger, Photography, RUSSIA, July 2010

INTERESTS: Horizontals, Verticals+Horizontals, Diagonals+Horizontals, People+Horizontals, Buildings+Horizontals 











Sunday, 26 September 2010

LLOYD's building EXTERIOR, Open House London, September 2010

Lloyd's Building by Richard Rogers was open to visitors during Open House London event, sa many other architecturally valuable buildings. LINK HERE

INTEREST: Positioning masses, Communication with the context, Philosophy of not hiding anything