Thursday, 30 September 2010

My article on Pope's visit to the UK in VREME, September 2010


This is my article, published in VREME in 4 pages last week, on Pope's visit to the UK.
There was only one my photograph published, but soon I will upload a little photo essay from that day. You can see some of it in the video below. (the first photo is REUTERS)

Copyright © 1998-2010 Vreme, Beograd


Papu nisu uhapsili

DOK SU NA ULAZU U HAJD PARK PRE MOLITVE SA PAPOM OZARENIM MASAMA PRODAVALI ZASTAVICE I ŠALOVE SA SIMBOLIMA SVETE STOLICE ZA PET I OSAM FUNTI, NEKOLIKO KILOMETARA DALJE BESPLATNO SU SE DELILI PREZERVATIVI I UZVIKIVALE PAROLE PROTIV PAPINE POLITIKE I NJEGOVE POSETE OSTRVU
Za "Vremeiz Londona
"Papa Benedikt XVI u ovim trenucima odlazi na počinak", izgovara na kraju prvog dana papine prošlonedeljne posete Ujedinjenom Kraljevstvu spiker specijalnog kanala BBC-ja posvećenog dolasku poglavara Rimokatoličke crkve. Papu novinari prate u stopu izveštavajući iz minuta u minut o svakom njegovom pokretu, svakom osmehu, svakoj reči; snimatelji i fotoreporteri beleže svaki njegov treptaj, svakog oduševljenog posmatrača, svaki dašak vetra koji mu se poigra sa odorom. Britanski mediji još od parlamentarnih izbora u maju ove godine nisu imali ovoliko posla, a britanska javnost se odavno nije toliko uzburkala povodom zvanične posete jednog "državnika".
Papa nije na prvom mestu došao da pozdravi svoje vernike. Nije došao na poziv crkve, već na poziv britanske vlade i kraljice Elizabete II, kao državnik, po ocenama mnogih čak i kao političar. Na radost jednih, a na bes drugih, papin dolazak je označen kao "zvanična državna poseta". O četvorodnevnoj turneji rimokatoličkog poglavara bruji čitavo Kraljevstvo, o tome se priča u školama, na ulicama, u javnom prevozu, u prodavnicama: "Sleteo je u Škotsku; sada priča sa kraljicom; razgovara sa premijerom; doleteo je u London; stigao je u Hajd park; odleteo je za Birmingem..." Pored poznatih vekovnih neslaganja između Londona i Vatikana, razlog fascinacije sličan je onom kada je Britanija nedavno dobila prvu koalicionu vladu od Drugog svetskog rata – to je događaj koji se retko viđa u Ujedinjenom Kraljevstvu. Generacije su odrastale posmatrajući rimskog papu kao prilično udaljenu versku i političku figuru, jer je prošlonedeljna poseta prva nakon dvadeset osam godina, kada je 1982. godine u nezvaničnoj poseti kod kraljice bio papa Jovan Pavle II.
Istorijski gledano, poglavar Rimokatoličke crkve nije baš dobrodošao na anglikansko tle. Pre više od pet stotina godina temperamentni kralj Henri VIII sukobio se sa pravilima katoličanstva, pod uticajem jakih reformatorskih struja odbio jurisdikciju Vatikana nad Engleskom i proglasio sebe za poglavara Anglikanske crkve. Benedikt XVI je tako obogatio istoriju postavši prvi papa u proteklih pola milenijuma koji je boravio u državnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu.
ZASTAVICE I KONDOMI: Ushićenje, negodovanje, sreća i bes mešali su se na ulicama Londona trećeg dana "istorijske posete". Na dan kada je zakazana velika molitva na otvorenom u Hajd parku, centar Londona bio je potpuno blokiran. Zatvorene su najprometnije linije metroa i ulice. Policija je bila na svakom koraku. Na ulazu u Hajd park skupljali su se katolički vernici, koji su došli sa svih strana Velike Britanije i Evrope na jedinstveno hodočašće u centru prestonice. Osim zastavama Britanije i Vatikana, vernici su mahali i zastavama mnogih afričkih i južnoameričkih država, a među evropskim su se našle i zastave Hrvatske, Albanije i Kosova.
"Planirali smo da posetimo London početkom oktobra, ali smo promenili planove kada smo čuli da dolazi papa, svi smo jako želeli da ga vidimo", rekla je grupa španskih turista iz Valensije.
Međutim, dok su se na ulazu u Hajd park ozarenim masama prodavale zastavice i šalovi sa simbolima Svete stolice za pet i osam funti, nekoliko kilometara dalje besplatno su se delili prezervativi i uzvikivale parole protiv papine politike i njegove posete ostrvu. Više od 12.000 demonstranata okupilo se u centru Londona, kritikujući niz stavova zvaničnog Vatikana, od korišćenja kontraceptivnih sredstava, preko zabrane brakova osobama istog pola, do prikrivanja pedofilije u redovima katoličkog sveštenstva širom sveta.
"Kako poštovati čoveka koji poziva na zabranu korišćenja kontracepcije, posebno u Africi i siromašnim zemljama u kojima milioni ljudi umiru od HIV virusa", rekao je Enzo Darens iz Londona i naglasio da je došao na protest pre svega zbog dobre atmosfere i pametnih mladih ljudi koji kritički razmišljaju.
Samanta Henson došla je iz Brajtona da papi poruči da se "vrati u četrnaesti vek, gde mu je i mesto". Ona kaže da je poglavar Rimokatoličke crkve "potpuno sišao s uma, kao i britanska kraljica koja ga je primila".
"Neka papa dođe, ali neću da porezi koje ja plaćam budu potrošeni na njegovo ugošćavanje", dodaje Samanta, koja kao i većina demonstranata negoduje zbog najave da će poseta rimokatoličkog poglavara poreske obveznike u godini rekordnog deficita i najveće štednje koštati skoro 12 miliona funti.
HENRI VIII JE BOG: Pored nezadovoljstva politikom Vatikana i besa zbog trošenja državnog novca na posetu verskog poglavara, mnogim Britancima je papa zasmetao i u pogledu vere koju predstavlja. Tako su se među demonstrantima, nimalo u skladu sa konfesionalnom tolerancijom, našli pripadnici anglikanske i pojedinih protestantskih crkava. Oni su parolama poručili: "sveštenici mogu da se žene"; "katoličanstvo da prestane diskriminaciju žena"; "žene mogu da budu sveštenici"; "katolički sveštenici da ne leče svoje seksualne frustracije na deci". Bilo je tu i onih sa manje argumenata i više strasti koji su jednostavno poručivali: "Kralj Henri VIII je bog."
Za katoličke vernike, kojih je oko devet odsto među Britancima, bio je to međutim jedinstven doživljaj. Tako i za Elizabetu Džouns iz Južnog Vimblodna koja kaže da je zvanična državna poseta pape nešto što britanski katolici već decenijama iščekuju i što će generacije pamtiti.
"Ovo je slobodna država, svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, oni koji su protiv dolaska pape trebalo bi da poštuju naše mišljenje, jer živimo u demokratskom društvu", dodala je ona.
ZAŠTO JE PAPA ZELEN: Ispred Bakingemske palate i duž nekoliko ulica kojim je najavljeno da će se Benedikt XVI provozati u svom papamobilu, okupile su se hiljade vernika i veliki broj znatiželjnika. Vest koja je odjeknula po dolasku pape u Britaniju, da je u Londonu uhapšeno šestoro ljudi pod optužbom da su planirali teroristički napad i atentat, rezultirala je neverovatnim merama bezbednosti. Na svakih pet metara papine putanje, sa obe strane ulice, stajao je po jedan pripadnik londonske policije. Sa krova kraljevske rezidencije situaciju su nadgledale specijalne jedinice. Deca su se takmičila ko će pre da prebroji helikoptere koji kruže nebom. Do zadnjeg trenutka se spekulisalo o tome kojom će putanjom papa doći do Hajd parka na molitvu.
Posle nekoliko sati iščekivanja, u daljini se začula buka. Masa je lagano počela da se izdiže na prste, a umesto maslinovih grančica namesnik svetog Petra pozdravljan je zastavicama od pet funti; umesto magarca, u daljini se ukazala kolona blindiranih automobila, a usred kolone prepoznatljivi papamobil, sa starcem u belom, koji kao marioneta pokreće ruke blagosiljajući masu koja ga iščekuje.
"Zašto je papa zelene boje?", upitalo je jedno dete u masi vernika svog oca. "Nije papa zelene boje, dušo. Papa je bele boje, a staklo je zeleno", odgovorio je otac. "A zašto je staklo zelene boje?", nastavilo je dete. "Zato što je debelo i otporno na metke, da neko ne bi upucao papu", otac će na to. "A zašto neko hoće da upuca papu?", upitalo je dete.
Pitanje koje je dete postavilo "zašto neko hoće da upuca papu" najbolje govori o političkoj ulozi poglavara Rimokatoličke crkve i koliko je delikatna njegova poseta Britaniji. Politički komentatori ostrvskih medija, kao i predstavnici mnogih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ocenjuju izjave koje je papa davao tokom svoje posete kao visoko političke. Benedikt XVI je takve poruke počeo da šalje od trenutka kada je stigao u Škotsku, kada je u govoru nakon kraljičine dobrodošlice kritikujući nevernike napravio paralelu između ateista i nacista. U Britaniji je na nož dočekana i izjava kardinala Kaspera koji je trebalo da bude deo papine pratnje. On je dan pre zvanične posete izjavio za nemački magazin "Fokus" da je sletanje na londonski aerodrom Hitrou kao sletanje u neku zemlju trećeg sveta. Papa je tako, po samom dolasku, imao zadatak da umiri šokiranu javnost, pa je u istom govoru celom britanskom narodu ponudio "produženu ruku prijateljstva". Kardinal Kasper je ostao kod kuće.
POLITIČKE PORUKE: Dan kasnije, papa se u Vestminster holu pojavio pred državnim vrhom upozoravajući da je hrišćanstvo izloženo velikom riziku i marginalizaciji u društvu. U prvim redovima su sedeli najviši zvaničnici i predstavnici opozicije, bivši premijeri Britanije, Gordon Braun, Toni Bler (koji je po odlasku sa mesta premijera postao katolik) i Margaret Tačer (kojoj je ovo prvo pojavljivanje u medijima ove godine). Benedikt XVI je između redova skrenuo pažnju najmoćnijim ljudima Kraljevstva da Britanija ne sme da zaboravi svoje hrišćanske temelje.
Mada je još u avionu, pred dolazak, počeo da govori o kontroverznom zlostavljanju dece, tek trećeg dana posete na misi u Vestminsterskoj katedrali papa je poslao do sada najsnažniju poruku povodom pedofilije među sveštenstvom. On je izrazio "duboko žaljenje" i "sramotu i poniženje koje su svi osetili" zbog zlostavljanja dece unutar Katoličke crkve. Ovaj potez među političarima je pozdravljen, ali komentatori i aktivisti za ljudska prava slažu se u oceni da papa nije učinio ništa da to promeni, niti je pomenuo prikrivanje zlostavljanja čime se Katolička crkva decenijama bavila, što je zapravo glavni problem.
Kako BBC navodi, duhovni vrhunac istorijske posete bila je misa u Birmingemu na kojoj je papa blaženim proglasio kardinala Džona Henrija Njumena, engleskog teologa iz 19. veka, poznatog po tome što je zagovarao katoličke vrednosti i kao anglikanac prešao u katoličanstvo. Nakon što je 2001. godine nepokretni Džek Saliven prohodao i izlečio se od bolova u kičmi i nozi nakon molitve upućene kardinalu Njumenu, medicinski eksperti iz Vatikana utvrđuju izglede po kojima bi kardinal uskoro mogao postati i svetac.
"Papu u Britaniji nisu uhapsili", jedan je od zaključaka prošlonedeljne posete, a povodom najava da je grupa aktivista protiv poglavara Rimokatoličke crkve podnela optužnice za zločine protiv čovečnosti. Premijer Kamerun je u oproštajnom govoru poručio da je ova poseta Britaniju ostavila zamišljenu, a papa se zahvalio na divna četiri dana potvrdivši da je veza između katolika i anglikanaca sada ojačana i produbljena. Katolička zajednica na Ostrvu zadovoljna je što je vlada pokazala da može da ugosti njihovog verskog lidera na državnom nivou, i tako mu iskaže poštovanje. Ovo je, bez sumnje, veliki korak čak i za razvijeno demokratsko društvo kakvo je britansko. Javnost je, čini se, odahnula i već pokušava da sabere utiske i očita tragove koje su ostavile papine crvene cipele, ručni rad iz Rima.



Monday, 27 September 2010

LAKE Seliger, Photography, RUSSIA, July 2010

INTERESTS: Horizontals, Verticals+Horizontals, Diagonals+Horizontals, People+Horizontals, Buildings+Horizontals 











Sunday, 26 September 2010

LLOYD's building EXTERIOR, Open House London, September 2010

Lloyd's Building by Richard Rogers was open to visitors during Open House London event, sa many other architecturally valuable buildings. LINK HERE

INTEREST: Positioning masses, Communication with the context, Philosophy of not hiding anything



















Friday, 24 September 2010

Tuesday, 21 September 2010

"Evolution", VIDEO by Marko Milovanovic, September 2010

EVOLUTION, life of a dancing shadow

Interest: evolution and life through movement


The idea of evolution and shadow can be understood either as an artistic proposal or as a base for an architectural continuation. 

Sunday, 19 September 2010

Saturday, 18 September 2010

Thursday, 16 September 2010

"A JOURNEY" by Tony Blair, UK correspondence for VREME September 2010


Six pages of my article for last week's VREME

*Photos are taken in Oxford and London
Copyright © NP Vreme, Beograd







Wednesday, 15 September 2010

St. Nilus Monastery, RUSSIA Photography, Summer 2010

Monastery of St. Nilus on Stolbnyi Islandin Lake Seliger near Ostashkov, ca. 1910

Interests: Old and New, Before and After









Sunday, 12 September 2010

My Last Week's Column for POLITIKA - "Pogledi" 1, September 2010


ОСТАЛИ КОМЕНТАРИ

Сакупљање расутих мозгова (LINK HERE!)

Када имате лет са преседањем, још је лакше приметити расејане

Мозгови српскога народа најлакше се налазе по међународним аеродромима, а чини се да су расути свуда. Али када се нешто распе, није га баш лако сакупити. То вам је као прича о Пепељуги. Зла маћеха, коју у нашем случају зову „санкцијама”, сиротој Пепељуги је просула зделу пасуља у пепео и рекла јој да неће ићи на бал уколико не покупи сав пасуљ. Сирота Пепељуга силно се потрудила, али једно зрно пасуља је остало у пепелу и нада да ће отићи на бал заувек је нестала.
Док сам у тоалету минхенског аеродрома прао руке, један од водоинсталатера који су лежали на поду, испод лавабоа, вероватно поправљајући га, повикао је свом колеги: „Додајдер ми тај шрафцигер!”
Посумњао сам да причају на српском јер „шрафцигер” звучи као немачка реч, а неколико речи пре тога сам можда погрешно чуо. Истиснуо сам још мало сапуна у длан како бих утврдио да ли сам се преварио.
Бааам! Нешто је прилично одјекнуло. Погледао сам испод лавабоа одакле је звук и дошао.
„Пу! Мајку ти твоју!”, повикао је водоинсталатер.
„Шта би?”
,,Ма рокнух главуџом у ову цевчину!”
Само да се не распе још који српски мозак, помислио сам након што сам утврдио да је цитирани дијалог у целости изговорен на чистом српском језику и са београдским акцентом. Пошто сам обрисао руке о пешкир који на сензор излази из ролне, упутио сам се ка излазу 33 где чекам лет за Лондон.
Када имате лет са преседањем, још је лакше приметити расејане, још је лакше приметити разлике између људи и држава. Ако летите из Србије у неку западну земљу, тешко да ћете из авиона изаћи на онај лагодан излаз који вас директно уведе на аеродром. Пре ће вас искрцати насред некаквог пространства одакле се аеродром и не види, па ће вас укрцати на некакав аутобус и онда вас клацкати 20 минута до аеродрома. Ако летите из неке западне државе у Србију, тешко да ћете као човек ући у авион, већ ће вас, по старом добром обичају клацкати 20 минута у аутобусу, па ћете када стигнете до свог авиона, који најчешће стоји у реду са авионима афричких авио-превозника, истрчати из аутобуса, као некакав криминалац, и уз труцкаве степенице утрчати у авион.
Али не треба бити деморалисан тужном реалношћу – ваша држава ће вас увек испратити и дочекати како доликује, чак и оне који своје мозгове распу испод лавабоа у Европској унији, или своје мозгове на тањиру сервирају хорди Ханибала из НАСА, Нокије, Шевролета и осталим дивовима светске науке – сви сте ви добродошли натраг у домовину.
Међу гомилом света који је на београдском аеродрому чекао „бординг” за свој лет за Минхен издвојиле су се три групе путника. Прву су чинили брачни парови у просеку средњих година, од главе до пете обучени у „мис сиксти” са „гучи” и „луј витон” детаљима, који су дискутовали о томе како је све под контролом, јер у ручном пртљагу носе само парфеме које су накуповали у фри-шопу, док су ајвар, сир и пршута на сигурном, у пртљагу који се предаје пре укрцавања у авион. Други тип су индивидуалци, у оделима са краватама и са пословним ташнама – сви седе одвојено, међусобно се одмеравају пре укрцавања, јер када се укрцају у своју бизнис класу, биће превише близу једни другима. Трећи тип путника су они на које се језичка формулација „одливени мозгови” у свом оригиналном значењу и односи – то су млади људи, којима у Србији очигледно нешто није пасовало, па тако озарени, са осмехом и мрвицом стрепње, чекају лет за оно што ће већина називати лепшим и квалитетнијим животом.
У ишчекивању свог лета за Лондон примећујем жену која чучи испред свог детета. „Ти си крмача”, дете виче на своју мајку, док она виче на њега. „Ја крмача! Сада ћеш ти да видиш!”, хвата га за косу и чупа.
Расућете му мозак, помислио сам, па му мере државе неће помоћи да га сакупи.
Лет до Лондона брзо је прошао. У Оксфорд сам стигао два сата касније. Са колегама са факултета ове године ћу живети у кући, а не у студентском дому. Моја соба је у поткровљу, са погледом у небо, а плафон ми је под косином крова. Док сам се распакивао три пута сам ударио главом у плафон и сваки пут сам се понадао да се неће разлити још један српски мозак.
Марко Миловановић
објављено: 10.09.2010

Thursday, 9 September 2010

Thursday, 2 September 2010

US correspondence for POLITIKA p. 11, December 2008



DRUŠTVO

Dnevnik srpskog srednjoškolca u Americi

Zar Srbija nije u EU? (LINK)

Nedelja, 7. decembar 2008.
Njumeksičke noći postale su hladne. Ako želim da se prošetam, ne smem da čekam veče. Moja šetačka staza namenjena je biciklima. Urbani arhitekti potpuno su zaboravili pešake, a za Gaudija verovatno nisu ni čuli, sudeći po sličnosti svake ulice i svake kuće. Ovde je arhitektura kao i vreme, ista cele godine. Žućkaste fasade uklopljene su sa žutilom zemlje. Prljavštine nema ili se samo ne vidi.
Hilari Klinton je najavila da će se boriti protiv zagađivanja prirodne sredine i globalnog zagrevanja, pa su mnogi pomislili da je u njenim rukama sudbina američkih obala kojima večito prete vetrovi, oluje i talasi. Njumeksički vazduh nije zagađen, iako su Sjedinjene Države najveći svetski zagađivač prirode. Gas je najkorišćeniji energent, pa je njegova cena slika ekonomske situacije. Kao što se Srbi plaše skupog evra, tako se Amerikanci plaše skupog gasa. Na dan kada sam došao u Albukerki, gas je stajao četiri dolara, danas mu je cena 1,6 dolara. Na dan kada sam došao u Albukerki evro je vredeo 77 dinara, danas vredi 90. Tu nešto ne štima, što biste „tamo” rekli. Da li je Srbija u većoj ekonomskoj krizi nego Amerika? Možemo li verovati brojevima, ili ipak da se smirimo i oslonimo na ekonomske stručnjake?
– Pogledajte kakva je situacija danas! Ne možete verovati brojevima, jer mi obični ljudi nikada ne znamo kako su ti brojevi povezani s našim životima. Čak ne znamo ni da li su realni. Možda oni koji nisu obični ljudi žele da mi mislimo da brojevi jesu realni. Gas je jeftiniji, jer ekonomija napreduje, a u sledećem polugodištu neki profesori će morati da napuste školu, jer ekonomija nazaduje. Napreduje li ili nazaduje – ponovo je upitao profesor istorije, a na njegova pitanja često nema odgovora.
Ponedeljak, 8. decembar 2008.
Osetiti život građana SAD veliko je i neprocenjivo iskustvo. Ali, susret sa uređenim društvom, koliko god ono mana imalo, nije samo iznenađenje za one iz Srbije. Verovali ili ne, svi moji prijatelji iz Nemačke, učenici na razmeni, takođe su zadivljeni. Kada profesor ne dođe u školu, i srpski i nemački đaci razbeže se unaokolo „kud koji mili moji”. Kada u Americi profesor ne dođe na čas, tu su ljudi koji su zaposleni kao zamena odsutnim profesorima. Američkim srednjoškolcima je veliki problem da ustanu i pričaju na zadatu temu, primetio sam, a i svim ostalim strancima. Usmeni odgovori ne postoje, a svi testovi su zapravo izbor između A, B, C i D. Kada se stranac raspriča, svi su iznenađeni, počev od profesora. Ali, koliko nam lepa priča pomaže? Nekada je mnogo bolje brinuti o brojevima. Mi puteve sanjamo, a Amerikanci se putevima voze, mada mi lepše govorimo.
Iako je put od Beograda do Užica igranje životom, uvek se setim oznake sa užičkih registarskih tablica i u sebi je pročitam u obrnutom smeru, pa se makar na sekund ponadam da će jednog dana put ka UE – voditi u EU.
– Srbija nije u Evropskoj uniji? – začuđeno me je upitala drugarica iz Finske, nakon kratkog razgovora o finskom školstvu, koje je vredno čežnje.
– Pa, ni Švajcarska nije u Evropskoj uniji – našalio sam se, iako sam šalu razumeo samo ja.
– Ja sam gledala Evroviziju i mislila sam da jeste!
– I predsednik Somalije nosi skupa odela – ponovo sam se našalio i ponovo sam šalu samo ja razumeo, pa sam predložio da ne pričamo o Evropi kada smo u Americi.
Život u SAD veliko je iskustvo, ali ne samo zbog američkog porodičnog života koji se upoznaje. Poznanstva sa ljudima, sa svih strana sveta, neprocenjiva su.
Marko Milovanović
objavljeno: 14/12/2008

AROUND THE PLACE, Seliger, Russia. July 2010