Monday, 27 December 2010

CREATING PEACE, film, December 2010, Marko Milovanovic

This is a film filmed (almost entirely - some documentary footage was used) and edited by me, for my Independent study in Architecture module. 
Interest: Issue of Peace in Architecture
  

Thursday, 16 December 2010

2007 Drawing, Trsic, Marko Milovanovic

These is my drawing done in 2007 in Serbian village Trsic.



My article for VREME on Julian Assange's arrest in London, December 2010



HAPŠENJE DECENIJE >



Poljubac totalitarizma (LINK)

OSNIVAČ VIKILIKSA DŽULIJAN ASANŽ U ZATVORU. IMPERIJA UZVRAĆA UDARAC. DRŽAVNA CENZURA SE PRIVATIZUJE. POZIVA SE NA RAT PROTIV NEPRIJATELJA ASANŽA. A DEPEŠE CURE
Za "Vremeiz Londona
Zavejane ulice britanske prestonice nisu sprečile Džulijan Asanža da u utorak oko 9.30 pre podne dostojanstveno ušeta u policijsku stanicu u centralnom Londonu, ne bi li po dogovoru sa nadležnim organima "prodiskutovao" o švedskoj optužnici koja ga tereti za dvostruko silovanje. Sve do večeri pre hapšenja, Asanž je sa svojim advokatskim timom menjao lokacije i vreme predaje.
Hapšenje osnivača Vikiliksa, pored Osame bin Ladina, "najtraženijeg čoveka na planeti", podiglo je London na noge. Hapšenje koje je Asanžov advokat Mark Stivens označio kao snažan udarac slobodi govora, na londonske ulice izvelo je i mnogobrojne demonstrante koji zahtevaju oslobađanje Vikiliksa. Reditelj Ken Louč, jedna u mnoštvu poznatih ličnosti koje podržavaju Asanža, ponudio je 20 hiljada funti kaucije za njegovo oslobađanje. Sud je to odbio.
"Džulijane, mi te volimo", jedna je od poruka poslatih sa ulica Vestminstera okupiranog fanovima i demonstrantima. Politički komentatori širom sveta naglašavaju da ovaj događaj može značiti kraj mnogih ideala kojima savremeno društvo stremi, da su "demokratija i sloboda govora izvedene pred sud".
Odluka koju će sud doneti biće po mišljenju mnogih analitičara, odraz britanskog pravosuđa. Odluka o ekstradiciji Asanža u Švedsku predstavljaće i sliku trenutnih odnosa Vašingtona i Londona, imajući u vidu "specijalne veze" ove dve države. Pristalice Vikiliksa podsećaju i na "neprijatne komentare" američkih diplomata na račun trenutno vladajuće Konzervativne stranke, nedavno objavljene na Vikiliksu. Oni se nadaju da objavljeni materijal može biti razlog zbog kojeg će zvanični London odlučiti da ne podlegne pritiscima SAD. Pravni stručnjaci objašnjavaju da trenutno ne postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih bi Asanž mogao biti osuđen ili isporučen Švedskoj. Javnost ne deluje sasvim ubeđena da je razlog hapšenja optužba za silovanje, dok sam branilac osnivača Vikiliksa tvrdi da je postupak koji se vodi isključivo politički i da će biti "egzotično" ukoliko se pojave bilo kakvi dokazi za te optužbe.
Nakon pojavljivanja na sudu i poricanja svih optužbi Asanž je kroz gomilu pristalica vraćen natrag u pritvor, a njegovo sledeće pojavljivanje pred sudijom u Vestminsteru zakazano je za 14. decembar.
BBC u svom izveštaju kaže da su šanse za Asanžov uspeh pred britanskim sudom male pošto ga je Skotland jard zadržao na osnovu takozvane "brze poternice" u okviru evropskog sistema potrage koji je baziran na konceptu da sve zemlje imaju sudske sisteme sa sličnim standardima. Sa druge strane, Asanž uživa široku tihu podršku javnosti.
Nakon izjave Miloša Oparnice, šefa beogradske kancelarije Interpola, da će srpska policija uhapsiti Džulijana Asanža ukoliko se on pojavi na teritoriji Srbije, list "Blic" je na svom sajtu sproveo anketu u kojoj se 93,8 odsto anketiranih izjasnilo protiv toga da Asanž bude uhapšen u Srbiji, a samo 6,1 odsto podržava hapšenje.
KRSTAŠKI RAT: Taj australijski haker, ili kako ga već zovu "haktivista", objavio je krstaški rat protiv tajnovitosti države – objavljivao je mnogo toga, od videa u kome se vidi kako SAD trupe ubijaju civile u Iraku, do dokumenata o takozvanom klimagejt skandalu. Asanž je u intervjuu za magazin "Tajm" preko skajpa s nepoznate lokacije rekao da Vikiliks pokušava da svet učini više građanskim i da se bori protiv organizacija koje zloupotrebljavaju svoj položaj. "Tajm" u jednom članku primećuje da su procesi išli u suprotnom pravcu i da je američka vlada između 1996. i 2000. povećala broj tajnih dokumenata čak za 75 odsto.
Na slučaju Asanž videlo se, međutim, kako "strela leti", to jest kako imperija uzvraća udarac. SAD 29. novembra proglašavaju da je curenje tajnih depeša "napad na međunarodnu zajednicu" i najavljuju kriminalnu istragu zbog špijunaže. Bela kuća je u sredu 1. decembra objavila dokument u kome objašnjava da će preduzeti korake kako bi u budućnosti informacije bile bolje zaštićene od krađe. U dokumentu se između ostalog govori kako je i napad 11. septembra 2001. na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, takozvane "bliznakinje", posledica "rupa" u razmeni vladinih informacija, pa je povećan broj korisnika poverljivih informacija.
KONTRANAPAD: Bivša kandidatkinja za američko potpredsedničko mesto Sara Pejlin opisala je Asanža kao "antiameričkog operativca sa krvlju na rukama" i tražila da mu se sudi sa istom hitrošću kao liderima Al kaide i talibana.
U ponedeljak 6. decembra britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg kritikovao je Asanža zbog objavljivanja detalja o neuralgičnim mestima, od kojih su neka u Velikoj Britaniji, rekavši da ona mogu da postanu meta terorista. Asanž je kao australijski građanin zajedno s pristalicama pisao otvoreno australijskoj premijerki Džuliji Džilard, tražeći zaštitu. Ona je na to odgovorila da je nemoguće da se Asanž vrati u Australiju i čak je zapretila da će poništiti njegov pasoš. Jedan Australijanac je izjavio za BBC da je to poljubac "totalitarizma".
Sajt Vikiliksa je oboren više puta, neki misle, specijalnim operacijama, a neki akcijama hakera desničara. Sajt Vikiliks, na adresi wikileaks.org, bio je primoran da promeni svoju veb-adresu. Razlog za to je odluka kompanije koja dodeljuje domene da mu uskrati usluge. Kako su objasnili u EveryDNS.net, Vikiliks je pod velikim hakerskim napadima i oni su ugrožavali i preostalih 500.000 sajtova koje ova firma opslužuje.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je rekao da je to primer "privatizacije državne cenzure" u SAD i da je to ozbiljan problem.
Piratski aktivisti kreirali su na stotine takozvanih sajtova ogledala (mirror) koji sadrže tačne kopije sadržaja sajta wikileaks.org. Oni su još ranije zakupili na desetine domena, kao što je sunshinepress.orgwikileaks.comwikileaks.netwikileaks.biz,wikileaks.dewikileaks.ruwikileaks.pl i mada za sada većinu ne koriste, preko njih će moći da distribuiraju dokumente koje su prikupili. Do petka 3. decembra bilo je najmanje 208 "vikiliksova".
Vikiliks je saopštio da je našao utočište u različitoj internet infrastrukturi širom Evrope, posebno u Švajcarskoj, gde je registrovan sajt wikileaks.ch na domen švajcarske Piratske partije, političke organizacije koja ima ciljeve slične Asanžovim. Uz to švajcarsko-islandska kompanija Datacell najavila je da će posredovati u transferu uplata umesto PejPala (PayPal), koji je odlučio da više ne pruža usluge Vikiliksu i da "blokira donacije". To znači da se donacije ovoj organizaciji, zahvaljujući kojima i funkcioniše, više ne mogu uplatiti na jednostavan način preko interneta.
U međuvremenu, američki ambasador u Švajcarskoj, Donald S. Bijer mlađi, reagovao je na informacije da će Asanž i Vikiliks možda tražiti utočište u toj zemlji i opomenuo je da njene vlasti moraju veoma pažljivo da razmotre da li će pružiti zaštitu nekome ko krši zakon. Portparol finansijskog odeljenja švajcarske pošte Mark Andrej je posle toga izjavio da će preispitati odnos sa Asanžom.
Akcija se nastavlja. U utorak 7. decembra i kompanija Visa je takođe suspendovala sve transakcije u kojima učestvuje Vikiliks.
Amazon, kod koga je hostovan sajt u sredu 1. decembra raskinuo je ugovor sa Vikiliksom, objašnjavajući da razlog nisu ni hakeri ni pritisci, već to što je Vikiliks prekršio uslove korišćenja usluga jer "nije posedovao ili na neki drugi način kontrolisao sva prava na sadržinu" diplomatskih dokumenata koje je objavio, odnosno da ne kontroliše autorstvo nad materijalom.
Kako piše "Gardijan", Amazon je ustuknuo zbog političkog pritiska. To ne čudi, s obzirom na reakcije koje stižu od američkih vlasti. Na primer, Džo Liberman, predsednik Komiteta za bezbednost američkog Senata, pozvao je sve organizacije koje sarađuju sa Vikiliksom da "momentalno prekinu" odnose sa njima.
SPINOVANJE: U intervjuu "Njujork tajmsu" sa urednikom ovog lista Rikom Stingelom preko skajpa Asanž je rekao da se njemu čini da je američka javnost bila na njegovoj strani, te da će zbog toga i Stejt department morati mnogo da se pomuči pokušavajući da spinuje priču. "Jedno je govoriti o nužnosti da se zaštiti ta slika nevinog mladog vojnika", dodao je Asanž, "a druga je stvar govoriti da se radi o nefer ponašanju prema diplomatama pošto su njihove privilegovane pozicije srušene kada su njihove laži otkrivene." On je dodao da mu se čini da nema ukorenjene i široke podrške za to što diplomate kradu DNK uzorke.
Što se tiče reakcije na izjavu američke državne sekretarke Hilari Klinton da je Asanž ugrozio tuđe živote, odgovorio je da je to o ugrožavanju života očekivano i besmislica koja se koristi svaki put kada je velika vojna ili obaveštajna organizacija otkrivena javnosti.
Dok Asanž u londonskom zatvoru čeka na sledeći čin sage o njemu, predstavnica Vikilksa Kristin Hrefinson je izjavila da je Vikiliks u operativnom stanju i pored zatvaranja pojedinih domena i da neće prestati da objavljuje tajne fajlove. Vikiliks navodno vodi grupa "haktivista" u Londonu i na drugim tajnim lokacijama.





Friday, 3 December 2010

My Column published in POLIIKA last week, December 2010

Ко шиша студенте (LINK)

Да ли сте икада видели колону од десет хиљада пензионера како демонстрирају

Делује као да оно што данима гледам овде у Енглеској, ефектом лептира, полако стиже до Србије. Американци су плашећи се ефекта лептира Вијетнам засипали бомбама, али свет се од тада прилично променио. Преносиоци идеја постали су медији. То свакој држави, наравно, одговара, све док медије држи под својом шаком. „Само да је на вестима све добро”, рећи ће просечан српски пензионер.
Међутим, у Србији не живе само пензионери и то не би било лоше схватити. Они од којих будућност једне државе зависи управо су студенти. У Британији, будућност није светла. Лондон је већ два пута у протеклих месец дана био окупиран и неуобичајено задимљен. Горела је и централа владајуће Конзервативне странке. Питање је, ко је ватру запалио? Да ли је то владајућа странка или студенти којима се смеши подизање школарина са три хиљаде на девет хиљада фунти? Да ли бисте хулиганима назвали студенте Кембриџа који су махали заставама са врха освојене Милбанк куле, седишта конзервативаца?
У Пизи ситуација још интересантнија. Криви торањ још мало се накривио јер су га окупирали студенти незадовољни мерама владе. Европом се полако шири незадовољство, насупрот настојању медија да овакве приче не помињу и да се њима не баве, кад вам је лоше, лоше вам је и ту нема приче.
Питам, у чему је проблем наше државе? Јасно ми је да је број гласова на изборима странкама једино важан. Јасно ми је да се сва потписивања уговора, сви закони и сваки други корак, пажљиво планирају према датуму избора. Покушавам тако да схватим рачуницу по којој се пензије дижу, а издвајања за буџет студентима смањују.
Без досадних табела, ситуација је јасна. У Србији су много важнији пензионери него студенти, напросто, јер их има више. Такође, живот пензионера у Србији је такав да када дођу избори одлазак до гласачког места њима је као да си их послао на бесплатну екскурзију у Врњачку Бању. Тамо се сретну са пријатељима из детињства, онима који су још живи, попричају о онима који више нису и очекивањима о повишици „буџетских пензија”.
Док пензионери проводе време вагајући за кога ће гласати, држава са друге стране као да нешто заборавља. Студенти су млади и пуни снаге. Студенти, за разлику од пензионера могу да сруше владу, чак и физички. Да ли сте икада видели колону од десет хиљада пензионера како демонстрирају. Па наравно да нисте. Пре свега јер физички не могу, а кад мало боље размислим, можда би и могли, али су сви поспали од силних седатива које су им корумпирани доктори у договору са фармацеутским кућама прописали.
Размишљам, као препоруку влади, шта би био најбољи начин да се и студенти примире? Нешто лукаво, да не примете, а да ефекат буде добар. Можда да се смањи обим градива, па да не пију толико кафе и „ред була” да би остали будни. Стратегија олењивања студената не би била лоша.
Стратегијама се баве они који размишљају на дуге стазе, јасно је да је овог пута проблем закуцао на врата. Шта ако студенти Београдског универзитета заиста колективно ступе у штрајк глађу? Можда не би било лоше да их држава пусти да истрају у томе, не би био ни први ни последњи пут да ми другови приђу и кажу да су гледали Београд на Би-Би-Си њузу.
Има и других начина да се појавите на светским медијима, барем је нама то јасно. Шта ако студенти одлуче да буду агресивни? Шта ако навале на зграду владе или Министарство просвете или Ректорат? Хоће ли то бити вандализам или револуција? Агресија никако није решење, иако је често оправдавају мотивом.
Зашто се министри науке и просвете не боре за бољи живот студената? Зашто се најављује да ће држава велики део новца намењеног науци уложити на повратак изгубљених мозгова, када су они већ изгубљени? Зашто држава не учини нешто да не отера оне који су у њој остали? Зашто апсолутно сви моји другови и другарице сањају да студирају у иностранству?
То је проблем, господо политичари!

*Студент архитектуре и дописник недељника „Време” из Лондона

Марко Миловановић

објављено: 30.11.2010.