Tuesday, 20 December 2011

The Role of an Architect in the Time of Conflict, Tatjana Pologos Velickovic Talk in Belgrade, November 2011


As described HERE, in the begging of November a group of architecture students from Unit D (Article on Belgrade visit @ Oxford School of Architecture website) Oxford Brookes University visited Belgrade (Unit D Belgrade blog HERE) and we started with a mini conference on "Conflict" and "The role of an architect in the time of conflict". It was organized in collaboration with University of Belgrade Faculty of Architecture. I invited Tatjana Pologos Velickovic, an architect from Sarajevo, who lived through civil war in Bosnia, and she gave this inspiring and touching talk. I am happy to be the first one to publish it.



Belgrade 4th Nov 2011

The Role of an Architect in the Time of Conflict

Tatjana Pologos Velickovic

People say architects and doctors are similar... Doctors clean, they patch, they fix and they cut away, having only one goal in mind: to save the life. Sick and wounded are their patients, regardless of their ethnic or racial origin, or political views. Doctors fight for those lives, because that is all that matters. Life is the most important. What we architects do in war is to rescue and help our "patients" - the building. Because life takes place in them, life depends on them. They protect us, they give us shelter, and they make the space in which we experience life in all of its forms. And we – architects worked with what we had available: saving what could be saved, regardless of ethnic or racial origin, regardless of political views. We were cleaning, patching, fixing, cutting away.

Sunday, 11 December 2011

My Article in this week's VREME, UK - back to recession, December 2011

<< VREME | BR 1092 | 8. DECEMBAR 2011.

VELIKA BRITANIJA >


Strah od recesije (link)





DOK VLADA OBRAZLAŽE NEOPHODNOST KAKO ŠTEDNJE TAKO I NOVIH KREDITA ZA PODSTICAJ PRIVREDE, "INDIPENDENT" ZA MINISTRA FINANSIJA DŽORDŽA OZBORNA KAŽE DA UVEK HOĆE VIŠE – "VIŠE UGAŠENIH RADNIH MESTA, VIŠE BOLA, VIŠE POZAJMICA"
Za "Vremeiz Londona
Milioni Britanaca izašli su prošle nedelje na ulice širom zemlje, ne bi li pokazali konzervativno-liberalnoj vladi Dejvida Kamerona svoje nezadovoljstvo rigoroznim merama štednje. Štrajk oko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru bio je najveći u protekle tri decenije, a čini se da se jedino Kraljica Elizabeta i njena generacija sećaju gorih vremena.
Povod za masovnu obustavu rada bio je nedavno predstavljeni plan ministra finansija Džordža Ozborna za izmenu zakona o penzijama gde bi zaposleni u javnom sektoru plaćali jedan odsto više za svoje penzije, radili duže (do 67. godine života nakon 2026), a visina penzija bi se obračunavala po proseku zarada tokom čitavog radnog veka – umesto trenutnog principa po kom se obračunava na osnovu visine poslednjeg primanja.
U "rat protiv štednje" na ulicama britanskih gradova radnicima u javnom sektoru priključili su se i ostali nezadovoljni građani, a pre svega studenti koji će među prvima osetiti "hrabre" poteze Kameronove vlade kada se od sledećeg septembra drastično smanje fondovi za univerzitete i kada školarine širom Engleske porastu do 9000 funti za domaće studente. Londonski "Telegraf", tradicionalna podrška konzervativcima, istorijski štrajk okarakterisao je kao "izgovor da se obavi rana božićna kupovina". Politička situacija je zagrejana, a uznemirenost vlada i među bankarima u finansijskoj četvrti Londona gde se pored Ozbornovih izlaganja s pažnjom prate i vesti o sudbini evra.
ČAMAC ZA SPASAVANJE: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj prošle nedelje je upozorila da će se po njihovim predviđanjima Kraljevstvo u novoj godini vratiti u recesiju. U izveštaju ove organizacije navodi se da britanska vlada dobro obavlja posao "štednje" i održavanja fiskalne stabilnosti, ali je Engleskoj banci preporučeno da proširi program kvantitativnih olakšica i kupi državne obveznice, ne bi li tako bilo obezbeđeno 125 milijardi funti za podsticanje privrednog rasta. Guverner ser Mervin King najavio je da će privredni rast u narednih šest meseci biti na nuli, a sa druge strane je upozorio bankarski sektor da se pripremi za najgore. On je ekonomsku situaciju opisao kao "izuzetno ozbiljnu i zastrašujuću" i naglasio da banke treba da pripreme čamce za spasavanje.
"Vlast se brine samo o bankama" i "Bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji", česte su kritike upućene vladajućoj koaliciji. Konzervativci i veliki broj onih koji podržavaju Kameronovu vladu, neophodnost popunjavanja istorijskog deficita pravdaju greškama prethodnih laburističkih vlada koje su još od vremena Tonija Blera Kraljevstvo uvlačile u dužničku krizu.
NOVE POZAJMICE: Britanska javnost je bila iznenađena kada je ministar Ozborn u svom jesenjem obraćanju izneo novi niz mera za podsticanje privrednog rasta, najavljujući dodatnu štednju, ali i dodatno zaduživanje. "Kraj patnje" Ozborn je odložio za 2017. godinu, umesto najavljene izborne 2015. Sporna pozajmica od dodatnih 100 milijardi funti (pored planiranih 126 milijardi za 2011. i 2012. godinu) u naredne četiri godine trebalo bi da oživi privredu kroz infrastrukturne projekte. Opozicija i sindikati ovakav potez nazivaju licemernim, a "Indipendent" za ministra finansija kaže da uvek hoće više – "više ugašenih radnih mesta, više bola, više pozajmica".
Laburista Ed Bals, ministar finansija vlade u senci koja nije podržala prošlonedeljni štrajk označivši ga kao znak slabosti sindikata, upozorio je da su mere vlade nerealne. "Dok rastuće cene i rastuća nezaposlenost uznemiruju porodice, penzioneri i privatnici već osećaju udarac", rekao je Bals.
Radikalne organizacije poput pokreta Socialist Worker (Socijalistički radnik), koje se bore za socijalnu pravdu, optužuju Kameronovu vladu za uništavanje pravih društvenih vrednosti pozivajući na revoluciju i na rat protiv torijevaca. Dok se tako računa kako će i sa koliko novca prosečna britanska porodica preživljavati krizni period, "Indipendent" je sračunao porodično blago Dejvida Kamerona, zaključivši da premijer sa godišnjim primanjem od 142.000 funti i imetkom procenjenim na nekoliko desetina miliona funti ne treba da brine u godinama koje dolaze. Ekonomisti se slažu da u planovima vlade srednja klasa podnosi najveći teret popunjavanja budžetskog deficita.

Friday, 2 December 2011

My article on public sector strike in Britain, published in "Politika", December 2011

„Отпор” стигао и у Велику Британију

Запослени у британском јавном сектору, потпомогнути студентима, штрајковали због владиних мера



Специјално за „Политику”
Оксфорд – „Претворимо Оксфорд у Каиро”, једна је од најрадикалнијих порука послатих са јучерашњих масовних протеста који су блокирали читаво Краљевство и подигли на ноге чак и традиционално мирни универзитетски центар. Запослени у јавном сектору потпомогнути су хиљадама студената, који ће од следеће године почети да осећају радикалне потезе владе – када се школарине увећају до три пута.
Велики број деце која због штрајка нису отишла у школе придружио су родитељима штрајкачима у демонстрацијама, носећи плакате са одрубљеном главом премијера Дејвида Камерона. Они родитељи који нису штрајковали морали су да се задовоље извињењем синдиката „који нису имали другог избора”. Историјска коалициона влада изложена је историјском незадовољству грађана.
„Владајућа коалиција је формирана не на идеолошким основама, већ не би ли се донели закони по којима ћемо ми, радници јавног сектора, сносити трошкове оних који су економију уништавали деценијама, у недоглед позајмљујући новац и правећи историјски дефицит”, каже Џанет, наставница из Оксфорда. „Ово је једини начин да се изборимо са понижавајућим одлукама министра Озборна. Они ударају на школе, и то није мудро.”
Са пиштаљкама у устима, насмејани и раздрагани демонстранти позивају на „рат против штедње”.
„Видите како је бити учитељ”, добацио је један господин облепљен налепницама свог синдиката. „Деца су нам добра, сада морам да учим државу како да поступа са својим грађанима”, узвикује он, а колона му аплаудира.
На раскрсници пред улазак у сам центар Оксфорда он управља масама које се сливају из два различита правца. Транспарената са антивладиним порукама је у изобиљу и свако мора да има по један – младић на раскрсници их дели онима који иду празних руку. „Отпоров” лого са стегнутом песницом дошао је и до Британије.
„Министар финансија Озборн говорио је о улагању у инфраструктуру, па зар није здравство основни темељ инфраструктуре у свакој земљи. Камерону и његовом кабинету је време да иду, новац мора да буде враћен јавном сектору”, каже Бен, запослен у локалном дому здравља, који је данас бели мантил заменио таблом са неумесним порукама министру Озборну.
„Социјална правда је мерама владе дубоко повређена и премијеру треба дати до знања да је његов капитализам у великој кризи и да од њега треба да одустане што пре, пре него што следеће године почне ’западно пролеће’”, поручује раздрагана Брајони из организације „Социјалис воркер”.
Марко Миловановић
објављено: 01.12.2011.



Saturday, 12 November 2011

OX Achitecture School visit to Belgrade and Belgrade Architecture Faculty, Photos, November 2011
















BLIC on OX Achitecture School visit to Belgrade and Belgrade Architecture Faculty, November 2011, Srpski

Subota 5. novembar 2011 BLIC


Ucesnici seminara i mentori iz Oksforda.
Uroš Radosavljević (Ass. Professor, University of Belgrade), Tatjana Pologos Veličković (Architect, Sarajevo), Melissa Kinnear and Peter Newton (Unit D Tutors, Oxford Brookes University), Taika Baillargeon (PhD candidate, Université du Québec à Montréal), Ivan Kucina, (Ass. Professor, University of Belgrade) 



Studenti arhitekture sa Oksforda ponudili svoj plan za rekonstrukciju zgrade Generalštaba

Studenti sa Oksforda nude rešenje

„Konflikt i zaostavština konflikta u urbanoj sredini“ tema je seminara koji je juče okupio 25 studenata Oksfordske škole arhitekture (Oxford School of Architecture, Oxford Brookes University) i isto toliko studenata beogradskog Arhitektonskog fakulteta. Britanski studenti, nakon petodnevne posete Beogradu, imaće zadatak da u narednim mesecima pronađu idejno rešenje za novi globalni centar posvećen miru koji bi se našao na mestu strušenog Generalštaba.

-Kako je jedna od osnovnih tema bombardovanje i njegova zaostavština, Beograd smo izabrali zato što je 1999. godine bombardovan od strane NATO i poseban akcenat stavili smo na srušenu zgradu u Nemanjinoj kao lokaciju za ovogodišnji glavni projekat koji ćemo uraditi do kraja školske godine. U pitanju je konceptualna ideja Globalnog centra za razrešavanje konflikata na mestu srušenog Generalštaba – navodi Marko Milovanović, student treće godine Oksfordske škole arhitekture i inicijator ovakve saradnje dva fakulteta.

Gosti iz Britanije su njegove kolege, studenti druge i treće godine na grupi koja se bavi zemljama u razvoju, a koji će sledeće nedelje zajedno sa kolegama iz Beograda istraživati srpsku prestonicu i analizirati odabranu lokaciju za projekat.

-Beograd je interesantan za istraživanje zbog svih dešavanja tokom devedesetih u ovom regionu i došli smo da upoznamo to nasleđe. Fotografije Generalštaba koje se na internetu mogu videti su potresne , a sama činjenica da tako srušena zgrada stoji više od decenije dovoljna je da vidimo kakvo rešenje arhitektura može da ponudi – kaže Melisa Kinear, mentor koja zajedno sa Peter Njutonom vodi oksfordske studente.

S.Š.

BLIC on OX Achitecture School visit to Belgrade and Belgrade Architecture Faculty, November 2011









Eng.

Architecture Students from Oxford offering their solution for the Generalstab Building

Students from Oxford offering solution

“Conflict and the legacy of conflict in the urban environment” is the topic of the seminar that brought together 25 students from Oxford School of Architecture, Oxford Brookes University and the same number of students from Belgrade Architecture faculty. After a 5 day visit, British students will have a task to design a global centre for peace making, which would take place at the Generalstab site.

-As one of the main topics is bombing, we have chosen Belgrade because it was bombed by NATO in 1999, and we will focus on the ruined building in Nemanjina Street in the academic project that will last until next May. The conceptual idea is to design a Global peace resolution centre at the place of ruined Generalstab – says Marko Milovanovic, a third year student from Oxford School of Architecture who initiated the collaboration between the two universities.

The guests from the UK are his colleagues, second and third year students in a group that is focusing on developing countries. Next week, together with their colleagues from Belgrade, they will investigate the Serbian capital and analyse the chosen site location.

-Belgrade is interesting because of everything that happened in the region during the 90’s, we came here to get to know that legacy. The photographs of Generalstab that can be seen on the Internet are provoking very strong feelings, but the fact that a ruin has remained untouched for over a decade is good enough reason to look at what king of solution architecture can offer – says Melissa Kinnear, a tutor, who is together with Peter Newton leading the students form Oxford.


Thursday, 10 November 2011

My Article in last week's VREME, UK reactions on EU "new deal", November 2011



Velika Britanija: Rušenje vlade ili 

Evropske unije (link)




Za "Vreme" iz Londona
"London je pod konstantnim napadima iz Brisela", komentar je britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je, simbolično ili ne, sa samita u Briselu odleteo pravo u Australiju, gde se u Pertu susreo sa liderima Komonvelta. Udruženje nekadašnjih kolonija Britanske imperije, danas suverenih država u razvoju, ekonomisti vide kao pojas za spasavanje Kraljevstva iz tonućeg broda zvanog Evropa. Kako Britanija ne pripada evrozoni, premijer Kameron praktično je prespavao noćnu sagu u Briselu, a postignuti dogovor pozdravio je kao dobar korak pred samit G20 u Kanu. Kameron je sarkastično poručio da je Evropi potrebna "mnogo veća bazuka" ne bi li se rešio problem evrozone. Umesto da London, kao finansijski centar kontinenta, bude pošteđen, direktive iz Brisela su uvredljive – stav je mnogih u vladajućoj Konzervativnoj partiji.
Glavno političko pitanje koje nameću vladajući konzervativci jeste da li Brisel ima previše moći nad Vestminsterom. Lider laburista Miliband ne misli da Brisel vlada Londonom, a Kameron želi da povrati izgubljenu nezavisnost londonskih finansijskih institucija. Međutim, za premijera sukob sa opozicijom nije toliko problematičan kao sukob unutar same vladajuće koalicije. "Rebalans moći sa Evropskom unijom", politika koju zagovara Kameron, mogao bi ozbiljno da ugrozi stabilnost vlade, jer se koalicioni partner u Kameronovoj vladi Nik Kleg, lider Liberalne partije, protivi svakom eventualnom unilateralnom potezu Britanije. Pasivan stav Ujedinjenog Kraljevstva prema rešavanju problema u Evropskoj uniji i udaljavanje od nje, po Klegovim rečima, predstavljalo bi "ekonomsko samoubistvo".
Ostrvska politička elita posebno je zabrinuta i činjenicom da je spasavanje evra Evropsku uniju politički podelilo na 17 članica evrozone i 10 članica koje to nisu. Komentatori ocenjuju da je takvo razdvajanje veoma rizičan politički čin za budućnost zajednice evropskih naroda.
Ulje na vatru dolilo je 80 konzervativnih parlamentaraca koji su se usprotivili evropskoj politici sopstvene vlade, tražeći referendum za izlazak iz Evropske unije. Iako je predlog za referendum većinom glasova odbačen, on pokazuje negativno raspoloženje unutar premijerovog parlamentarnog tabora. "Gardijan" naglašava da je sam premijer nekoliko puta istakao da je spreman da upotrebi pravo na veto i stopira bilo kakvo buduće spasavanje evra, ako je to negativno po Britaniju.
Kameron je Komonvelt nazvao "organizacijom budućnosti", pa izgleda kao da priprema teren, te se ovih dana bavi promovisanjem ljudskih prava kod onih članica koje u tome zaostaju.
marko milovanović

Thursday, 15 September 2011

US correspondence for DANAS part 10, March 2009


19/03/2009 19:44

Istorija, razlozi, sadašnjost i sudbina američkog ratovanja (10)

Kraj ili novi početak (link)

Pogledi iz amerike

AUTOR: MARKO MILOVANOVIĆ
Vreme brzo prolazi, a Amerika svojim uticajem, politikom i ratovima koje vodi ili podržava, obeležava savremenu istoriju. Nakon Drugog svetskog rata, svima je postalo jasno da se pojavio novi, jak igrači da više neće biti pitanja na koje odgovor neće biti zatražen i od nove, velike sile. Dvadeseti vek, vreme je tog uspeha, uzdizanja i stvaranja zavisnosti života svih nas od američke ekonomije.
Kada je u svetu, tako brzo, jedna sila postala toliko moćna, bilo je to i odlična prilika za mnoge da se iza novog (ratnog) velikana, sakriju; da sakriju svoja ratna delovanja, svoje proizvođače oružja, svoje naftne gigante. Tako su, kako tvrde mnogi američki stručnjaci, nesumljivo i očigledno, u senci SAD, mnoge svetske sile, nekadašnje imperijalne, a pre svih Velika Britanija, pa potom i Francuska, države Beneluksa, pa i Nemačka, sakrile svoje učešće u stvaranju nemira. Pored pomenutih „velikana“, koji su na neki način prikriveni, postoje i oni koji otvoreno hitaju oružanoj nadmoći, pa u priči o ratu ne smemo zanemariti i delovanja i namere Rusije, Indije, Japana i Kine.
Ako zaključim da su preterana i loše usmerena trošenja dovela do finansijske krize u Americi koja je, uzgred, pogodila i ceo svet, ponovo se ukazuje pitanje: šta bi se desilo kada bi se proizvodnja ratne opreme i oružja zaustavila, kada bi se zaustavila gigantska industrija hrane, koja se bavi isključivo ishranom vojnika, vojnici vratili kućama, prestala proizvodnja najskupljih, vojnih aviona i svega drugog što obezbeđuje rat?
Milioni američkih radnih mesta bili bi izgubljeni. Izgubljena radna mesta, znače pad zarade i ekonomske gubitke. Kad Amerika gubi, pokazalo se u praksi - gubi ceo svet. Tako gledano, poruka koju šalju autori jedne od najprovokativnijih antiratnih knjiga „Navučeni na rat“, da su Sjedinjene Države u svakom smislu zavisne od rata, treba biti preformulisana.
Činjenica da SAD ekonomski zavise od svojih intervencija širom sveta, znači da od njih zavisi i ceo svet, uključujući i onu baku u zabačenom i svetskim liderima nepoznatom šumadijskom selu, koja otplaćuje kredit za traktor i kravu.
Rat je postao simbol. Čovekove emocije su rat. Ratuju svi i ratuje sve. Ljubav je rat. Ljubomora je rat. Konkurencija je rat. Rat je motiv najlepših pesama, najboljih knjiga, najvećih tehnoloških i moralnih dostignuća, najmaestralnijih slika. Rat je zabava, tema najboljih filmova i najbolje muzike. Rat je motiv pravde. Rat je uvek borba, za sreću, ljubav, uspeh. Borba za ljudska prava je rat. Borba za mir je rat. Rat je delo i deo svih nas i ne možemo ga se odreći.
Kada tako sagledamo snažnu vezanost svakog segmenta naših života i društava za rat, svaka promena vodi miru, izgleda ekstremno velika, pa možda i nemoguća. Barak Obama kaže: „Rat nije rešenje. Rat nije odgovor“. Postoji li rešenje? Postoji li odgovor? Ako bi svetu sinule ideja koja bi dovela do mira, bilo bi to nešto najrevolucionarnije što je ikada zadesilo svet. Kraj rata i mir u svetu iako najpoželjnije ideje, potpuno su neostvarive.
Prošlo je dve hiljade godina od kada je jedan svet nestao, od kada su mnogi jezici izumrli i izmenili se, od kada su se svakodnevni život i ljudi potpuno promenili. Da li će jezik kojim ja sada pišem postojati za dve hiljade godina, zvuči kao smešno pitanje, zato se ja uvek pitam šta je cilj?
Čemu sve ove informacije i čemu priča o ratu? Znanje je preduslov razumevanja, a razumevanje je preduslov delovanja. Cilj je razumeti i delovati. U ovom slučaju, cilj je ne živeti u zabludi veću miru.
Zašto podržavati ono do čega svet nikada neće doći? Počnimo od sebe, da li iskreno želimo mir oko sebe? Svako ko želi mir može ga imati, pitanje je, šta za mir treba žrtvovati i je li mir vredniji od žrtve? (Kraj)
Autor je maturant Užičke gimnazije koji u okviru razmene boravi u Americi


Images. SUPER LONDON: NEW CITY, August 2011, Blackall Studios, London


See more on markomilovanovic.com

Tuesday, 9 August 2011

SUPER LONDON: NEW CITY, August 2011, Blackall Studios, London

This is a project that I have done for the Arch21 summer exhibition. This is a leaflet explaining the project.