Thursday, 28 July 2011

Arch 21 Society Exhibition, EVERYONE WELCOME August 2011, London

I will be presenting two new projects at the Arch 21 Summer Exhibition:


World's Latest Utopia on 03/08/11: Super London - New City

Speaker's Corner Development: A Physical Democracy (with David Jones)

EVERYONE IS WELCOME!


Monday, 18 July 2011

My article for the current issue of "Vreme" on "News of the World" hacking scandal, July 2011


<< VREME | BR 1071 | 14. JUL 2011.




THE NEWS OF THE WORLD >


Novine koje su umrle od sramote

Za "Vremeiz Londona
"Hvala vam i doviđenja", poslednje su reči najtiražnijeg britanskog nedeljnika "News of the World", "Vesti iz sveta", tabloida sa tradicijom dugom 168 godina, koja se prekinula nakon nezapamćenog medijskog skandala. Londonska policija došla je do podataka o više od 4000 ljudi koji su bili žrtve prisluškivanja reportera i agenata ovog nedeljnika. Na britansku javnu scenu obrušila se lavina pod kojom će, po svemu sudeći, završiti i deo londonske političke elite. U "sramotnoj" trci za ekskluzivnim informacijama, u kojoj su prisluškivane "sekretarice" mobilnih telefona javnih ličnosti, legendarni nedeljnik se "sapleo i pao". Tabloid, koji je evropski temelj imperije medijskog magnata Ruperta Mardoka, ugašen je odlukom vlasnika nakon 8674 izdanja.
Generalni direktor "News Corporation-a", pod čijim se okriljem nalazi "News of the World", Džejms Mardok, sin Ruperta Mardoka, u otvorenom pismu obelodanio je "tešku odluku donetu uz konsultacije sa iskusnim kolegama" o gašenju brenda čije je ime uprljano do granica srama. Naglasivši da su upravo "volonteri" iz same kompanije policiji dostavili ključne dokaze vezane za nezakonito prikupljanje informacija, Džejms Mardok se obavezao da će on i njegova kompanija nastaviti da u potpunosti sarađuju sa policijom koja trenutno sprovodi dve paralelne istrage.
"Pored toga što priznajem da smo pogrešili, nadam se da prepoznajete naš trud da te greške ispravimo i, što je važnije, da ih nikada više ne ponovimo", napisao je Mardok junior ističući da će kompletan prihod od prodaje poslednjeg izdanja otići u dobrotvorne svrhe, a reklamni prostor biće poklonjen humanitarnim organizacijama. Inače, dan ranije su svi oglašivači prekinuli saradnju sa visokotiražnim tabloidom.
PARALELNE ISTRAGE: U iščekivanju tate koji treba da doputuje u London i pozabavi se nastalim problemom, Džejms Mardok suočen je sa mogućnošću da krivično odgovara pred sudom u Britaniji, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Londonska policija vodi dve glavne istrage, prvu za nezakonito prisluškivanje, a drugu za mito dat policijskim službenicima u zamenu za ekskluzivne informacije. Londonski "Telegraph" upozorava da ukoliko se dokaže da je američki državljanin i mogući naslednik Mardok imperije odgovoran za davanje mita policajcima, u Americi bi se suočio sa ozbiljnom optužbom za "potplaćivanje službenika stranih vlada".
Nezapamćena afera za britansko novinarstvo uzdrmala je sve, od vladajuće koalicije i premijera, preko kraljevske porodice i javnih ličnosti, pa sve do žrtava kriminala i porodica žrtava terorističkog napada u Londonu 7. jula 2005. godine. U nedelju 10. jula, u rekordnom tiražu od više od pet miliona primeraka, ovaj britanski tabloid poslednji put se pojavio pred čitaocima, uz naširoko izvinjenje redakcije i uredništva.
U subotu veče, uoči objavljivanja poslednjeg broja, oko 270 članova redakcije napustilo je "News International", sedište redakcije u Virdžinija stritu. Uska londonska ulica, poznata kao evropska centrala osamdesetogodišnjeg Mardoka, bila je pod medijskom opsadom kada je uz gromoglasni aplauz redakcija "News of the World", svako sa po jednom istorijskom naslovnom stranom u ruci, izašla pred televizijske ekipe, fotoreportere i novinare, predvođena glavim urednikom Kolinom Majlerom.
"Nijednom uredniku ne služi na čast da ugasi takvo ime, što ja nisam ni u uradio. Nakon veoma teškog dana objavljujemo krajnje profesionalno izdanje. Mi ovo nismo želeli i mi ovo nismo zaslužili, ali ovo je poslednji pozdrav za naših 7,5 miliona vernih čitalaca", rekao je Majler, trenutni urednik kojeg skandal nije "zakačio" i kojem je ovo "najtužniji dan u profesionalnoj karijeri".
Nedeljnik "News of the World", sa tiražom od 2,8 miliona primeraka bio je važan miljokaz u istoriji modernog tabloidnog novinarstva, a širom sveta je poznat po "proizvodnji" seks skandala i otkrivanju mračnih strana poznatih ličnosti – njihovih sklonosti ka porocima, bludu, razvratu i narkoticima, a važna karakteristika je bilo i "nepoštovanje" kraljevske porodice. Mnogi sociolozi tvrde da je list bio važan deo britanske demokratske kulture, dok sada već bivša redakcija tvrdi da su raskrinkavanjem nemorala uvek podržavali i propagirali prave ljudske vrednosti. Ne libeći se da budu pristrasni, na naslovnim stranama iskazivali su "subjektivne" stavove koji su uvek bili, po njihovim rečima, "objektivni stavovi svakog razumnog čoveka".
BRITANSKI VOTERGEJT: Aferu prisluškivanja londonski "Independent" uporedio je sa američkim političkim skandalom Votergejt iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ono čime se britanska javnost najviše bavi jesu veze britanskog političkog vrha sa čelnicima Mardokove londonske imperije "News International".
Kada je "Gardian" objavio da je telefon trinaestogodišnje Mili Dauer, ubijene 2002. godine, "hakovan" od strane reportera "News of the World" svega nekoliko dana nakon njenog nestanka, iscurele su informacije i o ostalim prisluškivanim žrtvama kriminala, kao i o porodicama vojnika poginulih u Afganistanu i Iraku.
Šokirani Dauning strit uzdrman je i hapšenjem Endija Kulsona, urednika visokotiražnog tabloida iz vremena "prisluškivanja", a doskorašnjeg glavnog savetnika za medije premijera Dejvida Kamerona. Kulson je krajem januara ove godine svojevoljno otišao sa funkcije premijerovog savetnika, zbog tada još neproverenih optužbi da je znao za tehnike koje su njegovi novinari koristili dok je bio na čelu tabloida. Svi su svojevremeno, od lista "Guardian" do Pedija Ešdauna, upozoravali Kamerona kada je za savetnika uzimao bivšeg urednika ovog tabloida. Još tada premijer je govorio da prihvata odgovornost za odabir savetnika i da Kulson "jako dobro obavlja svoj posao". Postavlja se pitanje, da li je premijer znao kako je njegov medijski savetnik kao glavni urednik "News of the World" dolazio do informacija.
Kulson je 8. jula ispitivan od strane policije skoro devet sati, dok je premijer odgovarao medijima i opoziciji, preživljavajući jedan od najžešćih napada javnosti do sada. Na saslušanju se ponovo našao i Klajv Gudman, nekadašnji urednik "kraljevske rubrike", koji je 2007. godine u zatvoru proveo četiri meseca zbog "čitanja" SMS poruka i "slušanja" govorne pošte članova kraljevske porodice.
U prvi plan je izašlo i prolećno političko previranje povodom potencijalnog preuzimanja televizije BSkyB od strane Mardoka, koji trenutno poseduje 39,1 odsto akcija te kompanije. O ovom pitanju diskutovala je koaliciona vlada u kojoj su se liberali protivili, a konzervativci podržavali Mardokove planove. Opozicioni lider Ed Miliband i danas ne štedeći reči optužuje vladu za flert sa medijskim magnatom.
"News of the World" doskora se veoma dobro nosio sa svim medijskim napadima da na nezakonit način dolaze do ekskluzivnih informacija. Za to su se starali timovi iskusnih advokata, koji se nosili sa aferom koja je zapravo otvorena još 2005. godine.
Javnost se sada obrušila i na Rebeku Bruks – ženu koja je Mardoku, kako neki tvrde, važnija i od novina sa vekovnom tradicijom – i traži da se ona povuče sa moćnog mesta generalne direktorke "News International". Nju optužuju da je znala za "metode" korišćene dok je bila urednica "News of the World" 2002. godine kada je "hakovan" telefon ubijene Mili Dauer. Politički komentatori se slažu da je Mardok žrtvovao ime poznatog tabloida umesto svoje desne ruke, Rebeke Bruks. Četvrti program Radija BBC preneo je da je prva žena urednik Mardokovog dnevnog tabloida "Sun" takođe bliska prijateljica i premijera Kamerona sa kojim neretko ide na jahanje u prirodu u okolini Oksforda.
Rupert Mardok doleteo je u London i fotografisan je kako sa smeškom i žutim šeširićem čita poslednje izdanje novina čiji je vlasnik već 42 godine i kako sa Rebekom Bruks zaštitnički defiluje pored novinara.


Sunday, 17 July 2011

MyZeil by Massimiliano Fuksas in Frankfurt, June 2011

Here is a shopping mall in Frankfurt designed by Massimiliano Fuksas. I found it slightly "overcooked" in terms of its organic shape, but the interior is very well designed. The top floor is impressive, however it seems that it is absolutely boiling on a sunny day.






Friday, 15 July 2011

US Correspondence for POLITIKA, part 12, December 2008

Dnevnik srpskog srednjoškolca u Americi

Guverner Rod mi nije rod (link)

Da bi me utešio, profesor je izgovorio neverovatnu rečenicu: „Da nije bilo Srba, mi bismo danas govorili turski, a ne engleski”
Ponedeljak, 15. decembar 2008.
Osvanulo je jutro nakon sedmice u kojoj je Ameriku uzdrmao sin Radisava Blagojevića iz Velikih Krčmara. Srpska krv i čikaška gangsterska tradicija zanimljiva su pozadina ove afere. Priča o Blagojeviću već je poodmakla, ali nije minula, a izgleda da su mnogi profesori tek danas primetili sličnost u prezimenima, mom i Rodovom. Iako je nastavak „vić” jedina sličnost, bila je sasvim dovoljna da me prijateljski upitaju jesam li čuo za prošlonedeljnu vest? Guverner „kojem niko ne zna da izgovori ime” i koji je poslednji na listi omiljenih guvernera u SAD, od svog prethodnika je nasledio ne samo fotelju, već i sudbinu.
– Rod mi nije rod – ponavljao sam u šali, kada bi započela diskusija. Mnogi se plaše da će američki Srbi trpeti crvenilo od stida, ali izgleda da je „demokratama” Miloradovo balkansko poreklo najmanji problem. Da bi me „utešio”, profesor algebre izgovorio je rečenicu koju ću zauvek pamtiti:
– Da nije bilo Srba, mi bismo danas govorili turski, a ne engleski.
Trebalo mi je malo vremena da sebi objasnim kako bi to Turci došli do Amerike i na koji način je ova poruka utešna. Iako mi je bilo teško da se složim s takvom tvrdnjom, klimnuo sam glavom i nasmešio se.
Koliko god svi bili zaintrigirani pričom o prodaji senatorskog mesta, mene je mnogo više zadivila reakcija običnih Amerikanaca, koji se ni u jednom trenutku nisu „digli” protiv predsednika, protiv demokrata. Komentari su neizbežni, ali sve je to vrlo daleko od revolucije. Kako bi reagovala Srbija da se nešto ovakvih razmera desilo njoj? Ko bi bio optužen, a ko bi optuživao? Bila bi optuženi svi oni koji jesu, a optuživali bi svi oni koji nisu vlast. To je veliki pokazatelj „kvaliteta” srpske politike, za koju je američka visokorazvijena i ozbiljna. Možda je to zbog uticaja koji svaka od te dve, teško poredive, politike ima na svet. Od pogrešne, srpske politike može patiti najviše deset miliona ljudi, od pogrešne američke politike patio bi ceo svet.
Mnogo reči „politika” u prethodne tri rečenice. Stiže Božić.
Nisam se ni umorio od prethodnog raspusta, a za tri dana počinje novi, novogodišnji. Teško je verovati da neki praznik može biti popularniji od Noći veštica. Božić, bez sumnje, jeste. Molovi su ukrašeni, kao i školski autobusi i učionice. Opra ponovo savetuje kako kupovati poklone i štedeti u ovim teškim vremenima, dok Lora Buš nezaustavljivo kiti Belu kuću najskupocenijim nakitom pred mnogobrojnim televizijskim ekipama. Amerikanci su zbunjeni, a i ja. Banke ih privlače da troše novac koji i ne postoji i samouvereno poručuju: „Mi uvek imamo više nego što vi možete da potrošite”.
Danas je pao sneg, mene obradovao, a narušio uobičajenu atmosferu. Božićni duh se tek sada zaista oseća. Nisu svi srećni zbog neočekivane promene, a najviše negoduju oni koji su se doselili iz Arizone ili Kalifornije. Srećni ili ne, svi se spremaju za kupovinu novogodišnjih poklona.
Kraj ove godine simbolični je rastanak i od predugih osam godina predsednikovanja Buša, koji se u poslednjem času iskupio naciji i pokupio simpatije „matriksovski” izbegavši „novogodišnju čestitku” iračkog novinara. Obama je pokušao da se preseli u Vašington pre zvaničnog termina, 20. januara, kako bi kćerkice na vreme krenule u školu i bez tenzije proslavile Božić, ali im je poručeno: „Izvinite, Obamini, prevremeno useljenje nije moguće!”
Ulicom u kojoj živim upravo prolaze desetine vatrogasnih kola uz alarmantni zvuk. To i nije baš prijatan osećaj. Neko je, očigledno, preterao sa novogodišnjim svećicama.
Marko Milovanović
objavljeno: 21/12/2008

Sunday, 10 July 2011

My article for the current issue of "Vreme" on recent protests in London, July 2011



SOCIJALNO NEZADOVOLJSTVO U VELIKOJ BRITANIJI >

Kada se broje i vimbldonske jagode

marko milovanović

DOK SINDIKATI PRETE ŠTRAJKOVIMA "KAKVI NISU VIĐENI VEĆ STO GODINA", VLADA INSISTIRA NA DRASTIČNOM SMANJENJU JAVNE POTROŠNJE I REFORMI "TRULOG" PENZIONOG SISTEMA

Za "Vreme" iz Londona

Otkako se Dejvid Kameron pre nešto više od godinu dana uselio u premijersku rezidenciju u Dauning stritu broj 10, Ujedinjeno Kraljevstvo se nosi sa rigoroznim merama štednje. Prilično dosledno sprovođenje planova britanske vlade koji bi javnu potrošnju trebalo da smanje za 80 milijardi funti, izazvalo je nemire koji podsećaju na socijalni bunt iz vremena vladavine Margaret Tačer. Prošlogodišnji protesti studenata zbog povećanja školarina pamte se po demoliranom sedištu Konzervativne partije, a nakon demonstracija ovog proleća pušio se i londonski Trafalgar skver. U opštem nezadovoljstvu koje potresa Veliku Britaniju neko je besno izračunao da je broj pojedenih jagoda, koje publika teniskog turnira u Vimbldonu tradicionalno konzumira sa šlagom u pauzama između mečeva, za samo nekoliko dana premašio broj nezaposlenih u Kraljevstvu.

Na sve već uvedene mere, u nastavku borbe za smanjenje deficita i javne potrošnje, koaliciona vlada konzervativaca i liberala nedavno je predstavila i reformu penzionog sistema, koja predviđa pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 66 godina i povećanje doprinosa za penziono osiguranje. "Svi mi živimo duže, pa je logično da duže i radimo" obrazloženje je zvaničnog Dauning strita.
Sindikati su oštro poručili da je to još jedan finansijski udar na građane suočene sa poskupljenjima osnovnih životnih namirnica i svega ostalog, do kojeg je dovelo povećanje PDV-a sa 17,5 na 20 odsto.
ŠTRAJK VEKA: Dejv Prentis, generalni sekretar Unisona, najmasovnijeg sindikata u Britaniji, u "Gardijanu" je najavio da će se merama vlade suprotstaviti "najvećim štrajkom u poslednjih sto godina".
"Obećavamo doslednu akciju štrajkova kakvu ova zemlja nije videla još od generalnog štrajka 1926. godine", rekao je Prentis. Tada je generalni štrajk trajao skoro šest meseci.
Kako bi to moglo da izgleda videlo se prošlog četvrtka kada je dve trećine škola u Britaniji stupilo u jednodnevni štrajk upozorenja. Kevin Kartni, generalni sekretar Unije sindikata, izvinio se roditeljima oko dva miliona učenika koji su morali da ostanu kod kuća. Istovremeno se carinska kontrola na aerodromima i u lukama odvijala otežano, policija i vatrogasci su intervenisali samo u hitnim slučajevima.
"Mi smo se nadali da ćemo postići dogovor sa vladom pre stupanja u štrajk, ali vlada jednostavno nije dovoljno ozbiljno pristupila pregovorima", naglasio je Kartni. I Mark Servotka, lider Sindikata javnih službi, kritikovao je i Kameronov kabinet koji nije spreman ni na kakav kompromis.
Premijer je na to odgovorio da je zapravo samo mali broj sindikata odlučio da stupi u štrajk. "Ja ne verujem da postoji ijedan valjan razlog za ovakvu akciju, pre svega jer se razgovori još uvek vode", rekao je Kameron.
Politički komentatori i sociolozi širom Britanije predviđaju, a sindikati najavljuju "leto nezadovoljstva" po ugledu na "zimu nezadovoljstva" 1978. godine kada je Kraljevstvo bilo potpuno blokirano štrajkovima. Kameron je upozorio da ovakve akcije nisu pravi način borbe za prava radnika i da su štetne po ekonomiju.
I OPOZICIJA PROTIV ŠTRAJKA: Kao rezultat višemesečnog nadmudrivanja sindikata i vlade oko 750.000 zaposlenih u javnom sektoru stupilo je u jednodnevni štrajk upozorenja. Petina onih koje zapošljava država nisu otišli na svoja radna mesta, a hiljade nezadovoljnih građana izašlo je na ulice širom Velike Britanije. Centralni London bio je ponovo potpuno blokiran – slika koja se često viđa poslednjih godina. Vladajućoj koaliciji je transparentima poručeno: "Zaustavite rezanje prihoda", "Spasimo svoju starost", "Kameronu je vreme da ide".
Prosvetnim radnicima i zaposlenima u javnom sektoru u demonstracijama na ulicama širom Kraljevstva pridružili su se studenti, đaci, njihovi roditelji, pa čak i penzioneri koje predloženi zakon neće pogoditi.
Lider opozicije i predsednik Laburističke partije Ed Miliband na prolećnim demonstracijama, suprotno "pravilima lepog ponašanja", podržao je sindikate u protestima održavši govor u Hajd parku. Ovoga puta sa svoje internet stranice Miliband je poručio da je "štrajk u momentu dok traju pregovori sa vladom velika greška", jer ovako "i roditelji i javnost trpe kako zbog vlade tako i zbog štrajkača". "Vlada je bez sumnje arogantna i provocira, ali obe strane treba da se usredsrede na pregovore ne bi li sprečile da se ovako nešto ponovo desi", rekao je lider laburista.
Sindikati koji su pozvali na štrajk reagovali su vidno razočarano. "Ono što je rekao Ed Miliband je sramotno, trebalo bi da se stidi. Ako je ovaj štrajk greška, šta je on uradio da spreči napad na naše penzije. Ako opozicija neće da brani naše penzije, sami ćemo to uraditi", poručila je Meri Boustid u ime sindikata profesora marširajući ulicama Vestminstera.
Iako su sindikati uz podršku londonskog "Dejli mejla" podgrevali situaciju upozoravajući da dolazi "crni četvrtak" za aerodrome i luke, iz Dauning strita su stigle potvrde da su problemi sa kašnjenjima i zastojima zbog štrajka bili minimalni. "Gardijan" je objavio istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da je prošlonedeljni štrajk podelio Britance: 41 odsto se izjasnilo "za", a 42 odsto "protiv" ovakvih akcija u borbi protiv planova za stezanje kaiša vladajuće koalicije. Policija je protestni skup u Londonu opisala kao "pretežno miran", ako se izuzme 37 uhapšenih, jedan povređeni policajac i malo lomljavine na Trafalgar skveru.
IMIGRACIONI TALAS: Iako milioni nezadovoljnih tvrde da je Britanska ekonomija brod koji tone, čini se da na ovaj brod, uprkos tome što tone, putnici i dalje pristižu. Dok sindikati zaposlenih u javnoj službi najavljuju vrelo leto i još vreliju jesen, vlasti pokušavaju da se izbore i sa velikim prilivom "letnje radne snage" koja u britansku prestonicu pristiže iz ekonomski daleko ugroženijih evropskih zemalja. Španci, Litvanci, Poljaci, Portugalci, Bugari i ostali u čijim zemljama nema posla traže utočište na Ostrvu. Iako je nezaposlenost u Velikoj Britaniji tek 7,7 odsto, što je svrstava među "zaposlenije" članice Evropske unije, ministar za rad Ijan Dankan Smit ipak je našao za shodno da upozori da na nezaposlenost Britanaca velikim delom utiču imigracioni zakoni.
"Imigraciju moramo kontrolisati, nema izgovora za gubljenje radnih mesta koja mogu da popune Britanci", rekao je Dankan Smit. Takođe, mnogi podaci ukazuju na to da su radnici iz istočne Evrope znatno produktivniji i motivisaniji od prosečnih Britanaca, a dobro govore i engleski. Koaliciona vlada odavno se ljulja po pitanju imigranata koje konzervativci pokušavaju da kontrolišu, dok liberali ističu da Britanija treba da bude otvorena za najtalentovanije ljude iz celog sveta, jer će je samo to ojačati u vremenu globalizovane ekonomije. Propisi o otvaranju tržišta rada za "nove" članice Evropske unije ostali su u nadležnosti nacionalnih vlada.
Analitičari naglašavaju da stanje u Kraljevstvu ipak nije toliko zabrinjavajuće i da se veliki broj građana davno pomirio sa rigoroznim merama štednje. Stanje nacije nije ni približno slično Španiji ili Grčkoj, na čiji se scenario lideri sindikata često pozivaju. Konzervativci su svesni da čine niz nepopularnih mera, ali tvrde da na taj način ojačavaju britansko društvo i britansku ekonomiju za generacije koje dolaze.
I vodeći britanski mediji smatraju da je produženje radnog veka do 66. godine neminovno. Najnoviji štrajk za "Gardijan" jeste "miljokaz" protesta protiv mera štednje, ali njegov značaj "ne treba preceniti". Jer sada se ipak ne radi o borbi za vlast, kao u vreme Margaret Tačer osamdesetih godina prošlog veka. "Indipendent" piše da štrajk neće uticati na "nužne" reforme. "Tajms" je štrajk nazvao "grubom greškom". Državni službenici su u odnosu na privatni sektor i dalje relativno privilegovani, i to je razlog što argumenti vlade u prilog opštoj štednji nailaze na razumevanje dobrog dela građana.