Tuesday, 20 December 2011

The Role of an Architect in the Time of Conflict, Tatjana Pologos Velickovic Talk in Belgrade, November 2011


As described HERE, in the begging of November a group of architecture students from Unit D (Article on Belgrade visit @ Oxford School of Architecture website) Oxford Brookes University visited Belgrade (Unit D Belgrade blog HERE) and we started with a mini conference on "Conflict" and "The role of an architect in the time of conflict". It was organized in collaboration with University of Belgrade Faculty of Architecture. I invited Tatjana Pologos Velickovic, an architect from Sarajevo, who lived through civil war in Bosnia, and she gave this inspiring and touching talk. I am happy to be the first one to publish it.



Belgrade 4th Nov 2011

The Role of an Architect in the Time of Conflict

Tatjana Pologos Velickovic

People say architects and doctors are similar... Doctors clean, they patch, they fix and they cut away, having only one goal in mind: to save the life. Sick and wounded are their patients, regardless of their ethnic or racial origin, or political views. Doctors fight for those lives, because that is all that matters. Life is the most important. What we architects do in war is to rescue and help our "patients" - the building. Because life takes place in them, life depends on them. They protect us, they give us shelter, and they make the space in which we experience life in all of its forms. And we – architects worked with what we had available: saving what could be saved, regardless of ethnic or racial origin, regardless of political views. We were cleaning, patching, fixing, cutting away.

Sunday, 11 December 2011

My Article in this week's VREME, UK - back to recession, December 2011

<< VREME | BR 1092 | 8. DECEMBAR 2011.

VELIKA BRITANIJA >


Strah od recesije (link)





DOK VLADA OBRAZLAŽE NEOPHODNOST KAKO ŠTEDNJE TAKO I NOVIH KREDITA ZA PODSTICAJ PRIVREDE, "INDIPENDENT" ZA MINISTRA FINANSIJA DŽORDŽA OZBORNA KAŽE DA UVEK HOĆE VIŠE – "VIŠE UGAŠENIH RADNIH MESTA, VIŠE BOLA, VIŠE POZAJMICA"
Za "Vremeiz Londona
Milioni Britanaca izašli su prošle nedelje na ulice širom zemlje, ne bi li pokazali konzervativno-liberalnoj vladi Dejvida Kamerona svoje nezadovoljstvo rigoroznim merama štednje. Štrajk oko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru bio je najveći u protekle tri decenije, a čini se da se jedino Kraljica Elizabeta i njena generacija sećaju gorih vremena.
Povod za masovnu obustavu rada bio je nedavno predstavljeni plan ministra finansija Džordža Ozborna za izmenu zakona o penzijama gde bi zaposleni u javnom sektoru plaćali jedan odsto više za svoje penzije, radili duže (do 67. godine života nakon 2026), a visina penzija bi se obračunavala po proseku zarada tokom čitavog radnog veka – umesto trenutnog principa po kom se obračunava na osnovu visine poslednjeg primanja.
U "rat protiv štednje" na ulicama britanskih gradova radnicima u javnom sektoru priključili su se i ostali nezadovoljni građani, a pre svega studenti koji će među prvima osetiti "hrabre" poteze Kameronove vlade kada se od sledećeg septembra drastično smanje fondovi za univerzitete i kada školarine širom Engleske porastu do 9000 funti za domaće studente. Londonski "Telegraf", tradicionalna podrška konzervativcima, istorijski štrajk okarakterisao je kao "izgovor da se obavi rana božićna kupovina". Politička situacija je zagrejana, a uznemirenost vlada i među bankarima u finansijskoj četvrti Londona gde se pored Ozbornovih izlaganja s pažnjom prate i vesti o sudbini evra.
ČAMAC ZA SPASAVANJE: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj prošle nedelje je upozorila da će se po njihovim predviđanjima Kraljevstvo u novoj godini vratiti u recesiju. U izveštaju ove organizacije navodi se da britanska vlada dobro obavlja posao "štednje" i održavanja fiskalne stabilnosti, ali je Engleskoj banci preporučeno da proširi program kvantitativnih olakšica i kupi državne obveznice, ne bi li tako bilo obezbeđeno 125 milijardi funti za podsticanje privrednog rasta. Guverner ser Mervin King najavio je da će privredni rast u narednih šest meseci biti na nuli, a sa druge strane je upozorio bankarski sektor da se pripremi za najgore. On je ekonomsku situaciju opisao kao "izuzetno ozbiljnu i zastrašujuću" i naglasio da banke treba da pripreme čamce za spasavanje.
"Vlast se brine samo o bankama" i "Bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji", česte su kritike upućene vladajućoj koaliciji. Konzervativci i veliki broj onih koji podržavaju Kameronovu vladu, neophodnost popunjavanja istorijskog deficita pravdaju greškama prethodnih laburističkih vlada koje su još od vremena Tonija Blera Kraljevstvo uvlačile u dužničku krizu.
NOVE POZAJMICE: Britanska javnost je bila iznenađena kada je ministar Ozborn u svom jesenjem obraćanju izneo novi niz mera za podsticanje privrednog rasta, najavljujući dodatnu štednju, ali i dodatno zaduživanje. "Kraj patnje" Ozborn je odložio za 2017. godinu, umesto najavljene izborne 2015. Sporna pozajmica od dodatnih 100 milijardi funti (pored planiranih 126 milijardi za 2011. i 2012. godinu) u naredne četiri godine trebalo bi da oživi privredu kroz infrastrukturne projekte. Opozicija i sindikati ovakav potez nazivaju licemernim, a "Indipendent" za ministra finansija kaže da uvek hoće više – "više ugašenih radnih mesta, više bola, više pozajmica".
Laburista Ed Bals, ministar finansija vlade u senci koja nije podržala prošlonedeljni štrajk označivši ga kao znak slabosti sindikata, upozorio je da su mere vlade nerealne. "Dok rastuće cene i rastuća nezaposlenost uznemiruju porodice, penzioneri i privatnici već osećaju udarac", rekao je Bals.
Radikalne organizacije poput pokreta Socialist Worker (Socijalistički radnik), koje se bore za socijalnu pravdu, optužuju Kameronovu vladu za uništavanje pravih društvenih vrednosti pozivajući na revoluciju i na rat protiv torijevaca. Dok se tako računa kako će i sa koliko novca prosečna britanska porodica preživljavati krizni period, "Indipendent" je sračunao porodično blago Dejvida Kamerona, zaključivši da premijer sa godišnjim primanjem od 142.000 funti i imetkom procenjenim na nekoliko desetina miliona funti ne treba da brine u godinama koje dolaze. Ekonomisti se slažu da u planovima vlade srednja klasa podnosi najveći teret popunjavanja budžetskog deficita.

Friday, 2 December 2011

My article on public sector strike in Britain, published in "Politika", December 2011

„Отпор” стигао и у Велику Британију

Запослени у британском јавном сектору, потпомогнути студентима, штрајковали због владиних мера



Специјално за „Политику”
Оксфорд – „Претворимо Оксфорд у Каиро”, једна је од најрадикалнијих порука послатих са јучерашњих масовних протеста који су блокирали читаво Краљевство и подигли на ноге чак и традиционално мирни универзитетски центар. Запослени у јавном сектору потпомогнути су хиљадама студената, који ће од следеће године почети да осећају радикалне потезе владе – када се школарине увећају до три пута.
Велики број деце која због штрајка нису отишла у школе придружио су родитељима штрајкачима у демонстрацијама, носећи плакате са одрубљеном главом премијера Дејвида Камерона. Они родитељи који нису штрајковали морали су да се задовоље извињењем синдиката „који нису имали другог избора”. Историјска коалициона влада изложена је историјском незадовољству грађана.
„Владајућа коалиција је формирана не на идеолошким основама, већ не би ли се донели закони по којима ћемо ми, радници јавног сектора, сносити трошкове оних који су економију уништавали деценијама, у недоглед позајмљујући новац и правећи историјски дефицит”, каже Џанет, наставница из Оксфорда. „Ово је једини начин да се изборимо са понижавајућим одлукама министра Озборна. Они ударају на школе, и то није мудро.”
Са пиштаљкама у устима, насмејани и раздрагани демонстранти позивају на „рат против штедње”.
„Видите како је бити учитељ”, добацио је један господин облепљен налепницама свог синдиката. „Деца су нам добра, сада морам да учим државу како да поступа са својим грађанима”, узвикује он, а колона му аплаудира.
На раскрсници пред улазак у сам центар Оксфорда он управља масама које се сливају из два различита правца. Транспарената са антивладиним порукама је у изобиљу и свако мора да има по један – младић на раскрсници их дели онима који иду празних руку. „Отпоров” лого са стегнутом песницом дошао је и до Британије.
„Министар финансија Озборн говорио је о улагању у инфраструктуру, па зар није здравство основни темељ инфраструктуре у свакој земљи. Камерону и његовом кабинету је време да иду, новац мора да буде враћен јавном сектору”, каже Бен, запослен у локалном дому здравља, који је данас бели мантил заменио таблом са неумесним порукама министру Озборну.
„Социјална правда је мерама владе дубоко повређена и премијеру треба дати до знања да је његов капитализам у великој кризи и да од њега треба да одустане што пре, пре него што следеће године почне ’западно пролеће’”, поручује раздрагана Брајони из организације „Социјалис воркер”.
Марко Миловановић
објављено: 01.12.2011.