Tuesday, 22 April 2014

Correspondence for politika from Medellin, Colombia 2/2 20.04.2014

LINK HERE

Svet

Kako da Kolumbijci zaborave Eskobara

Bogota je prvo podelila paramilitarne organizacije koje su proizvodile kokain, da bi potom od Medeljina napravila uzor svima kako da rešavaju socijalne probleme jednog grada

Specijalno za „Politiku”
Medeljin, Kolumbija – Kada se izvanredna priča transformacije kolumbijskog grada Medeljina ispriča jednom strancu, sumnjičavi pogled je skoro neizbežan. U zemlji u kojoj svi uglas označavaju korupciju kao najveći problem društva, jedan grad je vraćen u život izgradnjom na desetine infrastrukturnih projekata i kulturnih institucija. To otvara mnoga pitanja o finansiranju velelepnih zgrada i o tome koliko su čiste ruke političara koji su se proslavili transformacijom Medeljina.
Mesto koje je devedesetih bilo crna rupa Južne Amerike, za vreme vladavine Pabla Eskobara, danas je uzor mnogim gradovima širom sveta koji se bore sa socijalnim problemima sličnih razmera. Entuzijasti vole da istaknu da je uz pomoć savremene i svetlucave arhitekture ugrađene u ozloglašene četvrti Medeljina broj ubistava na godišnjem nivou smanjen sa 380 slučaja na 100.000 stanovnika ranih devedesetih, na današnjih 60 slučaja na 100.000 stanovnika.
Istina je, međutim, da je za to zaslužan pre svega dugotrajan politički proces povratka države u Medeljin, koji se desio nakon ubistva Eskobara 1993. Pregovori Bogote sa paramilitarnim organizacijama koje su obezbeđivale proizvodnju i trgovinu kokaina u Medeljinu rezultovali su predajom naoružanja i cepanjem kriminalnih organizacija u manje grupe sa kojima se lakše izlazilo na kraj.
Arhitektura i urbanizam potom su dobili svoju važnu ulogu u razvoju grada. Medeljin je prvi i jedini grad u Kolumbiji koji može da se pohvali metroom, koji takođe čine i dve žičare koje sa ostatkom grada povezuju doskora nedostupne kvartove u strmim brdima. Botanička bašta, park nauke, kompleks bazena i nekoliko biblioteka načinili su javne prostore grada dostupnim i sigurnim. U brdima, između međusobno sukobljenih naselja koja su pucala jedna na druge, sagrađeni su mostovi, a tenzije zaboravljene.
Poznavaoci prilika kažu da su tek u poslednjih par godina efekti emancipacije vidljivi. Eskobar je doskora bio u srcima mnogih, tajno slavljeni heroj koji je među siromašnima izgradio sliku Robina Huda, pomažući bolnice, škole, crkvu.
Da proverim koliko je Eskobar zaboravljen, grupu dečaka iz jedne siromašne četvrti Medeljina upitao sam šta bi voleli da budu kad porastu. Uglas su odgovorili: „Fudbaler!” A da ne može fudbaler, viknuli su „policajac”! A da ne može ni policajac, viknuli su „taksista”. Tu sam se zaustavio.
Iz razgovora sa žiteljima jedne od četvrti koja je do pre deset godina važila za najopasniju vidi se da je država vratila poverenje najsiromašnijih.
„U početku im nismo verovali. Hteli su da ruše moju kuću kako bi navodno sagradili zgradu za sve koji su iseljeni zbog gradnje žičare”, priča lokalna liderka na čijoj je zemlji izgrađen jedan stambeni blok. „Dugo smo razgovarali, dolazili su svaki dan. Mislili smo da hoće da nas prevare. Mene su prvo ubedili, a ja sam onda morala da ubedim sve ostale. Moj uslov je bio da dobijem stan u prizemlju da bih u dnevnoj sobi mogla da otvorim prodavnicu.”
Pored političke volje, državnih sredstava i saveta iz međunarodnih institucija, Medeljin svoj razvoj velikim delom duguje gigantu EPM (Javna preduzeća Medeljina). Ovo državno preduzeće drugo je po redu najprofitabilnijih u Kolumbiji, a sa sedištem u Medeljinu grad snabdeva vodom, gasom, strujom, komunalnim uslugama i uslugama telekomunikacija, dok je istovremeno veliki igrač u energetskom sektoru cele Južne Amerike.
Kako je Orasio Valensija, direktor arhitektonskog sektora EPM-a objasnio, budžet kompanije za „socijalnu odgovornost” ozbiljno se razmatra sa lokalnim vlastima i republičkim ministarstvima i skoro u potpunosti se usmerava na izgradnju javnih prostora, škola i edukativnih centara. Projekti u saradnji sa EPM-om su se za lokalne vlasti pokazali kao najbolji, jer EPM na sebe preuzima obezbeđenje i funkcionisanje izgrađenih objekata.
„Naš poslednji projekat predstavlja uklanjanje zidova oko nekoliko rezervoara za vodu širom Medeljina i gradnju javnih prostora oko njih. Zavisno od okruženja i dogovora sa lokalnim vlastima, neki će u okviru sebe imati muzičku školu, učionice sa kompjuterima za odrasle ili otvoreni bioskop”, kaže Valensija, pokazujući jedan od dva završena projekta. „U Evropi je verovatno kvalitetnija gradnja, ali mi se trudimo koliko možemo.”
Marko Milovanović
objavljeno: 20.04.2014.

No comments:

Post a Comment